ЕСТРАДА ТУГУЈЕ: Умро Љубиша Ковачевић, творац великих хитова

Познати композитор Љубиша Ковачевић преминуо је данас 76. години након краће болести.

Љубиша ће остати упамћен по бројним хитовима, као што су "Звезда Даница", "Моја да л' си", "Ако си неверна", "Цар", "Беле Раде", "Да л' си омче из Никшића", "Не иди из срца"...

BloombergAdria.com

Сарађивао је са бројним звездама данашњице, као што су Вера Матовић, Мира Шкорић, Ера Ојданић, Шеки Турковић, Миле Игњатовић, Јелена Броцић и многи други певачи.

Супруга потврдила тужне вести

Његова супруга Катарина Ковачевић огласила се за Курир и потврдила тужне вести.

- Данас нас је напустио. Разболео се недавно и убрзо преминуо. Сви смо ван себе од туге, његови пријатељи и колеге зову непрестано, сви су га волели. Многи певачи су одмах дошли и пружили ми подршку, уз мене су Срки Бој, Мирко Ћајић, Зоран Вујисић, Горан Ратковић Рале, Миша Мијатовић, ма сви - рекла је видно утучена Катарина.

Сахрана и комеморација

Сахрана познатог композитора биће у среду, 5. новембра у селу Врчани, општина Чачак, док ће комеморација бити одржана у уторак, а време и место биће накнадно објављени.

Импозантна каријера

Љубиша Ковачевић недавно је дао интервју о својим хитовима и сарадни са бројним певачима, а ми га сада преносимо у целости.

"Беле раде" је засад највећи, вероватно и недостижан хит у каријери Јелене Броћић, и највећи композиторски успех Љубише Ковачевића.

- Код "Белих рада" се све спојило: и мелодија, и текст, и певање и аранжман. И данас кад слушамо форшпил песме "Беле раде" мало је професионалаца који ће препознати Злају Тимотића као аранжера целог албума Јелене Броћић из 1993. Препустио сам му све остале, али сам инсистирао да чујем форшпил само за ову песму. Док сам ја испио кафу, Злаја је одсвирао хармонуку и урадио форшпил - прича Љубиша Ковачевић, композитор и текстописац лепе народне музике.

- Сећам се, кад смо снимили песму, рекао сам Јелени Броћић: "Дао сам ти личну карту (Ко оставља руже), сад имаш и пасош". Једноставно, кад компонујем добру песму, кад се споје све коцкице, ја могу да препознам хит.

Љубиша Ковачевић је напустио сигуран државни посао (шеф војног одсека) да би се посветио компоновању и писању правих народњака.

- Рођен сам у околини Чачка, у том "цвећу ливада", где су сви задојени народном музиком. Имао сам велику родбину, и по оцу и по мајци. Кад год се направи неко весеље, ја сам од малена висио крај музике па, кад неко од мојих поручује, ја сам био тај који кити музику. И као клинац сам се надавао пара музици, туђих наравно.

- Већ кад сам постао тинејџер, имао сам своје друштво задужено за атмосферу, не лупањем чаша, него свирком и избором музике. Почео сам и гитару да свируцкам, али сам и у школи добро пролазио. Завршио сам Факултет одбране и безбедности, дипломирао са десетком. Службовао сам у општини Вождовац, био сам најмлађи шеф војног одсека од свих 16 београдских општина. Имао сам озбиљан државни посао, и нисам ни помишљао да се бавим народном музиком.

На албумима Вере Матовић из средине 80-их године први пут се појављује потпис Љубише Ковачевића, прво као текстописца, а онда и као композитора песама "Питао се дечак мали", "Хало, хало где идеш вечерас", "Мангупе из задње клупе", "Сељанче", "Ти си мој принц", "Живели заљубљени", "Спојила бих небо и земљу".

- Слушајући радио у ауту, ја сам у ствари открио своју музикланост. Иде песма, ја је певам, а можда је пре тога никад нисам чуо. Поверим се Вери Матовић, кажем јој како ми се догађају чудне ствари, излазе неке песме из мене. Верка је снимила моје прве стихове и тако сам ушао у дискографију. И кад се завртела моја прва песма, ја сам наставио свој посао, уписао постдипломске студије.

- Верка је била упорна: "Батали те школе, него ради што ти је бог дао". На Поселу на Калемегдану пева Верка "Питао се дечак мали", а испред ње плаче двадесет девојака. То је био први знак да моје песме нешто вреде.

После првих успеха са Вером Матовић, уследила је плодоносна сарадња са Јеленом Броћић. Зајапурени девојчурак из Гуче добио је свог музичког оца.

- Вера ми је причала о ретко музикалној девојци из Гуче. Игром случаја на мојој родбинској свадби појави се једна девојчица да отпева туру песама. Био сам затечен како пева један ђак осмог разреда основне школе. Поразговарао сам са њеним оцем, схватио да је то та мала Јелена Броћић о којој ми је причала Вера Матовић. Наша сарадња је крунисана са десетинама песама и издања, а прву плочу смо објавили за Југотон 1989.

Деведесете године прошлог века обележио је бројним хитовима: "Не иди из срца", "Огрлица љубави и среће" (Мира Шкорић), "Једно за друго" (Драгана Мирковић), "На путу за лудило" (Миле Игњатовић), "Колко кошта песма та" (Веки Јелић), "Љубави моје младости" (Саво Радусиновић), "Путеви и пруге" (Куки), "На столу чаше две", "Ничија није до зоре горела" (Срећко Ћосићћ), "Рука помирења" (Ђани)...

- Показало се да музика има пробојност у сваком втемену. 90-их сам компомовао и песму "На путу за лудило", која је постала химна једног времена. И данас би била, али Миле Игњатовић се повукао са сцене. Деведестих су преовладали неки трескавци, па су чак и проверени народњаци тражили нешто у модерном фазону.

- Много пута су певали у мом присуству песму "Колко кошта песма та", а нису знали да је моја, ниту су знали ко је то снимио. Дакле, добра песма пронађе пут у вечност и без неког продорног певача и грандиозне рекламе.

Љубишине песме освајале су прве награде на фестивалима "Моравски бисери", Шумадијски сабор" и "Месам".

- Много је више оних ненаграђених које се певају у народу. То је, ипак, највећа награда. Добро је за праву народну музику што се појавило неколико десетина врхунских оркестара широм Србије који феноменално свирају и пласирају у народ много добрих песама.

- Моје композиторско гесло је да песма треба да нађе свог певача. Некад су композитори компоновали песме па их распоређивали према стилски адекватним певачима. Саво Радусиновић није дошао на мој "шалтер" да ми наручи песму, него сам ја компоновао песму "Љубави моје младости" према Савином певачком сензибилу. Данас се песме компонују по жељама певача. Певачи ми долазе са жељама, а ја само тражим да компонујем по својој инспирацији, а певач може да каже швиђа му се или се не свиђа.

Има Љубиша и песама за 21. век. Братству Ковачевића посветио је песму "Да л' си момче из Никшића" у извођењу дражесне Катарине Ковачевић.

- Песма је за кратко време постала хит планетарних размера. Ушла је у архиву државне телевизије Црне Горе, певају је Црногорци широм света. Катарина Ковачевић је врхунски донела ову песму, све на ијекавици, а и музиком и текстом има обележје трајности, у духу традиционалне црногорске музике - рекао је он за "Телеграф"

(Курир)