УМРО МОНСТРУМ: Убио 13, петоро своје деце:"Поштедео их бола"

 Масовни убица из Америке, који је побио и своју децу, преминуо је у затвору природном смрћу након што је избегао смртну казну.

Бенкс је преминуо у недељу поподне у државном затвору Феникс у Пенсилванији, саопштио је државни Одсек за извршење казни.

Бенкс је умро од компликација изазваних карциномом бубрега, рекла је патологиња округа Монтгомер, др Џанин Дарби.

Бенкс, бивши затворски чувар и ветеран Војске био је у затвору од 1982. године, исте године када је убио 13 особа, укључујући петоро своје деце, користећи пушку АР-15.

Бенкс је смртоносно ранио три жене и петоро деце, од којих су четворо била његова, током похода у свом дому у Вилкс-Бару, Пенсилванија, у раним јутарњим сатима 25. септембра 1982. године.

Касније је признао да је убиства извршио како би своју децу "поштедео бола" одрастања у расистичком свету.

Док је бежао са места злочина, Бенкс је приметио четворо тинејџера који су ишли ка свом аутомобилу, и пуцао је у двоје, убивши једног и тешко ранивши другог.

Тада је украо аутомобил и отишао у камп Хеатхер Хигхландс, где је убио свог петогодишњег сина, мајку детета, њеног седмогодишњег нећака и њену мајку.

Након масакра, Бенкс је отишао до мајчине куће где је признао убиства своје породице, према судским документима.

Ипак, задржао се у пријатељевој кући док тадашњи окружни тужилац округа Лузерне, Роберт Џилсипи, није убедио неколико локалних радио станица да емитују извештаје како би Бенкс поверовао да су све жртве преживеле, у покушају да га наведе да се преда.

Он се потом предао властима, а касније је утврђено да је Бенкс пре похода у свом дому пио алкохол и узимао лекове пре него што је узео АР-15 пушку. У то време ово је сматрано једним од најгорих масовних убистава у америчкој историји.

Петоро жртава била су Бенксова деца, узраста од једне до шест година, а још четири су биле мајке његове деце. Још једно дете од 11 година, које је често посећивало породицу, такође је убијено.

На суђењу су Бенксови адвокати тврдили да је ментално болестан и да га муче заблуде о расним ратовима и злостављању његове деце, пише Њујорк тајмс.

Бенкс, чији је отац био црнац, а мајка белкиња, сведочио је на суђењу да је пуцњава "кулминација 40 година расистичке мржње". Током суђења је тврдио да тужиоци, судија и градоначелник Вилкс-Бара кују завере против њега. 

Чак је приказивао поротницима ужасне фотографије својих жртава, иако је његов адвокат претходно успео да их забрани јер су биле "ужасавајуће и пристрасне".

Бенкс је на крају проглашен кривим за 12 тачака убиства првог степена и једну тачку убиства трећег степена, и осуђен на смртну казну.

Иначе, то није била његова прва криминална осуда. Први злочин починио је након што је отпуштен из војске, када је 1961. упуцао ненаоружаног власника крчме током пљачке. 

Тад је осуђен на шест до 15 година затвора, а суочио се и са додатним казнама након што је 1964. накратко побегао, али је добио условни отпуст 1969. Тадашњи гувернер Пенсилваније, Милтон Шап, демократ, смањио је његову казну.

Бенкс је радио као затворски чувар у околини Харисбурга наредних година, док му пре пуцњаве није одобрен одсуство и док му није препоручено да посети психијатра.

Након пресуде, Бенкс је претео самоубиством, штрајковао је глађу и одбијао медицинско и психијатријско лечење, према Death Penalty Information Center. До 2001. смртна казна му је укинута на жалби, али је касније поново потврђена од стране Врховног суда САД 2004. године.

Касније те године, Врховни суд Пенсилваније одложио је извршење и наредио саслушање о менталној способности Бенкса, а 2006. судија је прогласио да није способан да се суочи са смртном казном.

Процес жалби дугих година окончан је 2011. године, када је Врховни суд Пенсилваније – позивајући се на доказе са саслушања о способности – једногласно одлучио да Бенкс неће бити погубљен, те је остао са казном доживотног затвора.

(Телеграф.рс)