ИЗ БЕРЛИНА ДОШЛА У БЕОГРАД: Шта Срби имају што немају Немци

Место где је рођена прилично је удаљено и није баш много знала о култури и начину живота у Србији. Посећивала је место које се зове "Српска скара" које је познато по изузетној храни и српском турбофолку, али сматра да културолошке разлике нису у великој мери изражене, да готово и не постоје.

- За неког са Балкана, мислим да нисам имала велике културолошке шокове - каже Лиза за Јутјуб канал "Attic Life" .

Шта Срби имају а западњаци немају?

Лиза сматра да постоје разлике између Србије и Западног света. Запад је усмерен на индивидуалност и егоизам који је у великој мери изражен, док се Срби ослањају на живот у заједници и на друге људе којима су окружени.

- Људи у Србији од малена почињу да развијају другачије врсте односа, граде много уже односе и уче да се свет не врти око њих, и за мене је то велика прекретница. То је највећа разлика између Запада, Немачке и Србије. То овде људе чини отпорнијим. Зато што знају да могу да се носе са свим, знају да се могу изборити са свим и то им даје пуно самопоуздања и то се види - каже Лиза.

Како се интегрисати и стећи пријатеље у Србији?

Када је започела живот у Србији, Лиза се укључила у друштвене токове и друштвну интеграцију. Захваљујући пријатељском расположењу, спонтаношћу, комуникативним људима и личном ангажману упознала је многе људе и стекла пријатеље, лепо је прихваћена и постала је српска снајка. Савладала је језик и одлично говори Српски.

За разлику од Немачке где се живи по планираном распореду и уређенем животу, требало јој је време да се привикне на спонтаност и опуштенији начин живота.

Улоге мушкараца и жена и родитељство у Србији?

Лиза каже да се разлике у култури највише осећају кроз храну, кроз њену припрему и да се ту најчешће уочавају културолошке разлике.

- Бугари и Немци, ми немамо тај посебан однос према храни. Овде је храна Бог. Кување и мезе су јако важни и однос према кувању и однос према једењу је јако високо. Тако да сам морала да се ускладим. Сада сам заиста почела да ценим. Али ово је разлика коју сам одмах приметила.

- Још једна ствар коју сам приметила је став према животу и према улогама у породици. Јер након толико дугог живљења у Немачкој, а то су биле моје активне године, а била сам у везама, навикла сам на то да смо једнаки, да смо исти и све је 50/50, ми смо партнери у свему. То је био мој начин размишљања без да сам уопште размишљала. А када сам дошла овде, у српски начин живота, приметила сам да је другачије. Жена је жена, мушкарац је мушкарац. Једнаки смо имамо иста права, али имамо различите улоге и ценим то доста. Од жена се мало више очекује да унесу ту нежну енергију у породицу, везу, а мушкарци су ту заиста за њих - каже Лиза.

Родитељство у Београду, према Лизином мишљењу је дивно и представља рај за одгајање деце. Однос људи према деци је невероватан. Људи су одушевљени децом, воле их и врло су спремни да комуницирају, да се играју са њима и добродошла су свугде.

У Немачкој, према Лизином искуству, људи нису тако расположени и одушевљени децом, не желе да их ометају у кафићима, док пију кафу, ресторанима или на улици.

Спорији начин живота

Уврежено је мишљење Београђана да је живот у престоници веома динамичан а ова млада жена има сасвим другачији утисак. Она са својом породицом води миран живот. Викенде проводе у дружењу, куповини, одлазе на пијацу, ручак у шетње, што је само још један од квалитета које престоница може да понуди.

- Живећи у Србији схватила сам да у животу постоји много више од посла. Зато сам почела да одвајам много више времена за живот, али и даље желим да имам добре резултате, тако да мислим да је то веома добра ствар. Много сам више мотивисана, да радим квалитетно посао за мање времена и мислим да је то заправо баш добар потез, јер је то ситуација у којој сви добијају - навела је Лиза.

Архитектура у Београду

Као архитекткиња Лиза је прокоментарисала и архитектуру града. Каже, узимајући у обзир стил, Београд се може подвести под брутал архитектуру, модеран стил који се примењивао од 1950. године па све до 1970. године.

- Београд има много стилова, али је само један од њих, онако, препознатљив. Послератна архитектура у Југославији, као што је брутализам, најпрепознатљивији је архитектонски стил у Србији и од брутализма уопште, као у Европи, рекла бих, за мене је српски брутализам најбољи пример, и то можете заиста видети у Београду где иначе живим - рекла је Лиза.

- Искрено, волим брутализам, јер за мене је он управо слика српског духа. Као да каже: „Ту сам, ово сам ја, можда нисам леп, можда јесам, али не мораш волети. Контроверзан сам, имам своје изјаве и то је то“. И, управо је то карактеристика бруталистичке архитектуре, увек постоји неки знак, никада није архитектура без имена. Увек је врло скулптурална, увек је импресивна, обично је увек веће величине, као размера је врло велика и увек као да даје неку изјаву. Не можете остати равнодушни према њој. Знам да се многима не свиђа али се мени искрено допада.

Лиза је посебно одушевљена живахношћу града, најразличитијим ресторанима, ноћним животом, музиком. Променила је приступ и према животу и према послу.

"Госпођо, браво"

"Ово сваки Србин треба да чује. У гужви и галами заборавимо да ценимо оно што имамо. Добро је да нас с времена на време неко подсети на то", један је од коментара испод видеа. 

"Симпатична и слатка Бугарка, драго ми је да је српска снајка"

"Госпођо, браво",

"Свиђа ми се што успева све да балансира", додали су други.