ОСЛОБОДИОЦИ ДОЧЕКАНИ ТРОБОЈКОМ: Улазак војске у Дубровник

На позив Месног одбора, одред српске војске под командом резервног капетана Милана Ђорђевића, сина Владана Ђорђевића, стигао је возом у железничку станицу у Гружу, где му је окупљен народ приредио свечан дочек.

Увече истог дана војска је ушла у Дубровник, а председник дубровачке општине др Перо Чингрија одржао је говор, у ком је, како пише Стјепан Роца у „Алманаху Јадранске страже", "изразио своје весеље и одушевљење што је после толиких тежњи и чекања (српска војска) победоносно сишла на море”.

Тај су улазак су Дубровчани славили као велики дан у богатој историји града, истичући да им је српска војска донела слободу.

Нешто касније је настала позната слика "Српска војска ослобађа Дубровник" коју је насликао Жорж Бертен Скот, ратни репортер, сликар и илустратор француског журнала “L’Illustration”.

На слици су приказани Дубровчани са српском заставом, а у првом плану се налази резервни пешадијски капетан Милан Ђорђевић, командир 2. чете, 4. батаљона, III пука Моравске дивизије другог позива која је прва ушла у ослобођени град.

Отац Милана Ђорђевића, др Владан Ђорђевић, је био први доктор хирургије у обновљеној Србији, организатор цивилног и војног санитета, оснивач нишке Војне болнице, оснивач Црвеног крста у Србији, дипломата, политичар, министар, председник владе, академик и писац безбројних романа.

Како пише хрватски портал Дневно.хр, капетан Милан Ђорђевић је изјавио да „са српском заставом Дубровчанима доноси слободу и правду, једнакост и братство“.

Чингрија се поклонио српској војсци, а док је интонирана српска химна присутни Дубровчани су је засипали цвећем.

Портал Слободна Херцеговина објављује говор др Пера Чингрије, председника Народног вијећа и начелника града Дубровника, приликом доласка ослободилачке Српске војске 13. новембра 1918. године у 19 часова у Дубровнику:

"Српски војници! Једнакокрвна Браћо Наша!

Провидност вјечно показала ми се блага допуштајућ мени да у овом знаменитом хисторичком часу поздравим у име опћине старог Дубровника, негдашњег средишта народне културе на нашем Југу, Бијелог Орла Ваших по цијелом свијету прослављених застава, Вашом крвљу пошкропљених.

Поздрављам Вас као носиоце реда и слободе, заточнике новог свијета који се на развалинама истрошеног, пропадајућег старог подиже.

Поздрављам Вас у име овог нашег, а и Вашег града, који је у прошлом вијеку за доба народног покрета, на овим обалама нашег Јадранског мора подигао први тробојни стијег народног препорода.

Рекох нашег мора, јер море, тај божји дар, не смије да буде ни нострум ни вострум, и припада оном народу којег обале валови његови бију; нити има у нарави каквих права по којим би припадао једном пуку у вишој а другом у мањој мјери.

Наше је ово, а не туђе море, за којег смо сретни овај дан доживјели, те видимо на нашим бродовима гдје се поносито вију – замјенујућ тугјинске – наше тробојне заставе.

Драга браћо!

Примите овај поздрав који се из дубине срца наших диже; примите га не за Вас само, него и за прослављене пријатеље Ваше и наше, који су Вам помогли да Вам се отета зенља и имања поврате; примите га за велику Американску Државу; за поноситу Француску Републику; за Енглеску земљу слободе; за Грчку земљу старе свјетске изображености. Примите га ……… не!

Даље прослиједити нећу, јер Италији, изневјереној прошлости својој и начелима модерног националног права из којих је никла, са дволичном сониновом политиком кликнути не смијем.
Опрезност ради мутног политичког положаја по Италију створена и озбиљност великог овог часа којег проживљујемо, налажу ми дужност да овдје прекинем, кличући:

Живјела српска војска!
Живио краљ Петар, њезин врховни заповједник!
Живјела слобода и једнакост народа великих и малих!
Живјела држава сједињене браће Словенаца, Хрвата и Срба!
Живела Југославија!"

Сличан говор, у нешто скраћеном облику преноси и портал Компас.

Дубровачки дневни лист „Рад“ донео је следећи текст: - „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. […] Можда Дубровник никад не виђе таквог заноса као онај дан. Славље је трајало до мркле ноћи. И пјевало се и обилазило градом. Пред светим Влахом играло се коло. […] Исту вечер капетан Ђорђевић громким гласом јављаше народу: Стижу нам весели гласи. На 1. децембра проглашено је јединство државе. Народ га је прекинуо. До неба се проламаше поклик радости: Живјело јединство ! Живјела слобода! […] Један академичар прочита народу говор регентов, а народ слављаше Карађорђевиће“, преноси Дневно.хр.

У књизи „Србија од винчанске цивилизације до 1918. године”, аутора Ратомира Максимовића, забележене су и речи Маје Чулић-Нижетић која је поручила да ће „српски Сплит и ова красна земља знати да буде достојна ваше крви, проливене по пољима Македоније и по крвавим бојиштима Европе.”

Јединица војске Краљевине Србије ушла је у Дубровник пре тачно 107 година, 13. новембра 1918. Иначе, осим у Дубровнику, ослободилачка српска војска је са одушевљењем дочекана и у осталим приморским градовима данашње Хрватске. 

Долазак у Сплит

Поподне, 20. новембра 1918. године из Метковића је стигао брод „Алмисо”. Из њега се искрцало 106 војника, седам официра и 12 коњаника. Они су носили шајкаче и шлемове са српским орлом и оцилима. То је био одред 13. Пука Хајдук Вељко, под командом мајора Стојана Трнокоповића.

Цео Сплит слио се на риву. У име привремене владе ослободиоце је дочекао доктор Јосип Смодлака који је говор почео речима: „Браћо, срцу нашем најмилија. Неумрли витезови српски”, преноси Политика.

„У име свеколике Далмације вама кличем. Добро нам дошли непобедиви соколови наши. Добро нам дошли ослободиоци наши, дико наша, поносу наш. У овом сте граду данас далеко преко граница Душановог царства. Ви освајате и стварате ново , куд и камо веће и силовитије царство. Југославију”, изговорио је др Смодлака, каснији градоначелник Сплита, који се пред крај 1918. године, у Народном већу у Загребу залагао за што хитније уједињење Државе СХС са Краљевином Србијом.

БОНУС ВИДЕО: