"ЕВРОПСКИ БОРДЕЛ" Жене с Балкана, а стиже "нордијски модел"?

- Чврсто сам уверена да коначно морамо забранити проституцију и куповину секса у нашој земљи - рекла је Клокнер.

Њена страначка колегиница и министарка здравља Нина Варкен одмах се сложила са овим.

- Немачкој, као и другим земљама, потребан је кривични закон који забрањује куповину секса - рекла је за лист „Рајнише пост“ и додала:

- Проститутке треба да остану некажњене и да добију свеобухватну помоћ да се извуку из проституције.

Легална проституција

Према важећим законима, проституција је дозвољена у Немачкој.

Законом о проституцији, који је ступио на снагу 2002. године, сексуални рад се више не сматра „неморалним чином“, већ легалном услугом.

Овим су особе које се баве проституцијом стекле законско право на договорену накнаду. Године 2017. донет је Закон о заштити проститутки, како би се додатно побољшао правни и друштвени положај особа у секс индустрији. Особе које се баве проституцијом морају пријавити своју активност надлежним органима, а бордели морају имати дозволу за рад. Ова дозвола се издаје само ако су испуњени одређени минимални услови у вези са безбедношћу, хигијеном и опремом.

BloombergAdria.com

Криминал у порасту

Криминал није опао легализацијом проституције – напротив. Према годишњим извештајима Савезне службе криминалистичке полиције о трговини људима, трговина људима и присилна проституција су посебно у порасту. Према подацима Савезног завода за статистику, у Немачкој има 32.300 регистрованих сексуалних радница, од којих је само 5.600 немачких држављана (закључно са крајем 2024. године).

Свака трећа проститутка долази из Румуније (11.500), а 3.400 из Бугарске. Стручњаци, међутим, процењују да постоји велики број нерегистрованих проститутки – између 200.000 и 400.000, док неки извори говоре о чак милион жена.

Већина су страни држављани са ограниченим знањем немачког језика. Пошто не познају своја права, готово да немају приступ постојећим програмима здравствене и социјалне помоћи.

Велика већина њих улази у проституцију против своје воље – било због сиромаштва или под присилом сводника.

BloombergAdria.com

Критичари актуелног законодавства тврде да је легализација довела до експлозије на тржишту секса: конкуренција је много већа, а цене су много ниже. То је, кажу, привукло и клијенте који не оклевају да изврше сексуално насиље.

Решење у „нордијском моделу“?

У том контексту, Јулија Клекнер и Нина Варкен позвале су на увођење такозваног „нордијског модела“. О томе се у Немачкој расправља већ годинама.

Модел се назива „нордијски“ јер је први пут уведен у Шведској 1999. године, а затим у Норвешкој 2009. године. Касније су га усвојиле Исланд, Канада, Француска, Ирска и Израел.

Овај модел забрањује куповину сексуалних услуга и њихово организовано посредовање, али не и сам чин продаје. Ово криминализује муштерије и своднике, док проститутке остају некажњене.

Истовремено, држава пружа свеобухватну подршку и програме за излазак из проституције. Муштерије се суочавају са новчаним казнама, а у Шведској чак и затворском казном до годину дана. Норвешка, с друге стране, кажњава своје грађане који купују сексуалне услуге у иностранству.

BloombergAdria.com

Аргументи за и против

Критичари модела сматрају да је (добровољна) проституција „нормалан“ посао и да проституткама треба дозволити да обављају свој посао самостално. Верују да се присилна проституција може сузбити јачањем права особа у секс индустрији. Желе да дестигматизују секс рад и плаше се да би криминализација куповине секса гурнула проституцију дубље у илегални, на пример у дигитални простор.

Присталице модела, међутим, тврде да се већина проституције већ одвија у тајности, у некој врсти паралелног друштва.

Проститутке, кажу они, не би требало кажњавати због тога што су присиљене на сексуални рад.

Напротив, декриминализација би им олакшала обраћање полицији или правосуђу јер би имале законско право на заштиту и помоћ. Криминализација муштерија, тврде они, доводи до смањења укупног броја проститутки и клијената. У земљама које су увеле нордијски модел, број проститутки и клијената је заиста значајно смањен. Недавно објављена студија Универзитета у Тибингену закључује да увођење модела „доприноси мерљивом смањењу броја жртава трговине људима на дужи рок“.

BloombergAdria.com

Сам закон није довољан

Међутим, заговорници овог решења, који су организовани и у такозваној Федералној алијанси за нордијски модел, упозоравају да само усвајање оваквог закона није довољно да се побољша положај присилних проститутки. Потребно је обезбедити средства за свеобухватну помоћ у изласку из проституције и значајно ојачати права жртава. Треба обезбедити средства за свеобухватну социјалну подршку - како би погођене особе могле да финансирају становање, психолошку помоћ и образовање, наводи алијанса.

Важна су и средства за превенцију и образовање, као и доследно кривично гоњење подвођења и трговине људима, како би се смањило тржиште проституције у целини.