ПРЕКИНУО ЋУТАЊЕ: Зашто се Бајић и Ристовски више не друже?

Наиме, Радош Бајић се ипак у једном тренутку осврнуо на своје разочарање поводом промоције монографије "Мој живот - моја прича", када многи пријатељи нису дошли да га подрже. На Инстаграму је написао све што му је на души.

- И тако. Мој живот - моја прича. У књизи која је била прилика да се окупе пријатељи. Класичари код којих сам дипломирао глуму 1976. године нису дошли, ни Дик (Богдан Диклић), ни Лазар (Ристовски), ни Савићева (Снежана Савић), ни Ивица Клеменц, ни Љиља Стјепанови... Нико... Многи људи су имали проблем, и ја то разумем. Хвала онима који су дошли. Живот иде даље, а књига коју држим у руци остаје да сведочи о мојим успонима и падовима, о мојим побједама и поразима - стајало је у његовој објави.

Радош је тада поделио фотографију из младости са Лазаром

Ристовским, евоцирајући успомене на дане када су били најбољи пријатељи.

- Он из Равног Села, ја из моје Медвеђе. Ходамо и једемо - шта се нашло. Он гризе јабуку, ја парче кифле, па размењујемо као браћа. Све то пре пола века, на београдском асфалту испред Скупштине. Нас двојица, чисти, млади, и високи као јабланови, студенти глуме и најбољи другови. Ноћ, дан - без престанка, увек и свуда заједно. Време оскудности и сиромаштва, али и идилична прича о вечном завету, о другарству, части и поштењу.

Овако су се удаљили током година

Бајић је искрено проговорио о томе како се њихов однос променио током година.

- Много година касније све је отишло у прах и пепео, у похлепу и грамзивост, у бахатост и отклон од сваке нормалности... То више није човек кога сам познавао, чијим успесима сам се радовао, са којим сам делио снове и прелепу младост. Где је нестао мој најбољи друг који би данас да никоме не да ни залогај - чак ни мени? Који би све за себе? Боже Свевишњи, ако нам узимаш снагу, сачувај нам душу, образ и част - констатовао је он.

(Блиц)