РУСЕ ОД СМРТИ СПАСИЛА - СВИЊА: Погледајте драматичан снимак

На снимку снимљеном дроном, свиња се види како хода стазом неколико метара испред руских трупа.

Уплашена војницима, свиња скаче и почиње да трчи. Али док бежи, њене задње ноге активирају направу, која експлодира у облаку дима.

Занимљиво је да је свиња преживела експлозију, иако је изгледало да је повређена, а руски војници су избегли облак крхотина.

Није познато тачно где или када је инцидент снимљен, али је снимак подељен на друштвеним мрежама, пише британски Телеграф.

Погледајте како је то изгледало:

Пољска и Финска су такође најавиле повлачење из конвенције, која ће ступити на снагу почетком следеће године, преноси Хина.

Конвенција о забрани употребе, складиштења, производње и преноса противпешадијских мина, позната као Отавска конвенција, усвојена је 1997. године и ступила је на снагу 1. марта 1999. године.

Његова кључна правила су потпуна забрана производње, складиштења, преноса и употребе противпешадијских мина, као и обавеза уништавања постојећих залиха и спровођења операција разминирања и помоћи жртвама.

Конвенцији се придружило 165 земаља света, али не и важне земље које су и велики произвођачи и корисници ових мина - САД, Русија, Кина, Индија, Пакистан, што је ограничило универзалност саме конвенције.

BloombergAdria.com

Европска унија је одувек била лидер у позивима за забрану противпешадијских мина, али почетком 2025. године дошло је до драматичних промена у политикама неколико земаља чланица ЕУ.

Корак уназад

Цивилне и хуманитарне организације упозоравају на катастрофалне последице по цивиле и међународно хуманитарно право.

Бројне мировне организације и удружења и организатори међународних кампања за забрану мина упозорили су да ово повлачење поништава деценије напора у заштити цивила, враћа цивилизацију уназад и практично повећава ризик од цивилних жртава и дугорочних последица (минирање пољопривредних подручја, миграције, економска штета).

BloombergAdria.com

Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) пише да ова одлука „такође доводи у опасност сопствене цивиле“ и представља корак уназад у хуманитарном праву.

Међународни комитет Црвеног крста јавно је позвао државе да преиспитају своје одлуке и подсетио их на њихове хуманитарне обавезе.

Истакнути активисти су се придружили саопштењима хуманитарних организација. Добитница Нобелове награде за мир 1997. године, Џоди Вилијамс (управо због борбе за забрану и обустављање производње противпешадијских мина), назвала је ово напуштање конвенције ужасним.

- Већ ми се плаче. Годинама радимо на томе да свет буде без мина, а сада пет европских земаља објављује излазак из овог режима. Знам да када једном почне, неће престати.

Стручњаци су подељени

Војни аналитичари су подељени око ефикасности таквих мина у данашњој ери ратовања дроновима.

Неки кажу да би у случају изненадне копнене инвазије, минска поља могла успорити напредак непријатеља и омогућити време за мобилизацију или интервенцију НАТО-а.

Други, међутим, упозоравају на практичне и тактичке проблеме – у ери ваздушног ратовања, минска поља су мање ефикасна у спречавању сложених комбинованих напада, а њихово постављање захтева логистику, обуку и дугорочно планирање разминирања.

BloombergAdria.com

Такође, присуство минских поља може отежати заштиту и евакуацију цивила.

- Повлачење ових пет земаља из Конвенције о забрани противпешадијских мина није само формални корак, већ стратешки сигнал да заштита цивила и међународни хуманитарни стандарди више нису приоритет - објавила је Мери Верхам, директорка за кризе, сукобе и оружје у организацији Human Rights Watch.

- Док се безбедносна ситуација на источном крилу Европе појачала, поменуте земље погрешно процењују да ће им употреба мина пружити додатну флексибилност. Међутим, мине имају ограничену војну вредност, док су њихове хуманитарне последице катастрофалне и за земље које их користе и за њихове цивиле. Тиме ризикују да дугорочно контаминирају сопствено земљиште минама, ослабе сопствени морални и правни положај и пониште деценије напора да се заштити живот након рата - рекла је она.

У међувремену, јасно је да је ово прекретница на европском тлу када је реч и о минама и о конвенцијама о заштити људи.

За сада нема најава да ли ће се још неке земље ЕУ придружити балтичким државама, Пољској и Финској.