УДАРИ ХЕКЛЕРА Звезда Елите жртва Земунаца "Владу сам волела"

Милена јотв причала о одрастању у Београду. Позната је у јавности као жена чврстог става и лепоте, а због њене храбрости да изговори "не" једва је преживела језиво насиље. 

Једном приликом је открила све детаље батина у Земуну и дешавањима која су се догодила током деведесетих.

BloombergAdria.com

Милена је причала о Земуну и дешавањима која су обележила време деведесетих.

- Владу Будалу сам јако волела. Жао ми јер га вероватно више нећу видети. Са браћом Симовић сам се замерила јако јер када сам упознала свог дечка са Вождовца, у Земуну сам одмах означена као контра банда, као издајник. То је било како једна млада згодна Земунка може да буде са неким ван граница Земуна и то је био озбиљан проблем. Земун је био озбиљан гето, моја деца ни дан нису провела тамо, ишли су на Нови Београд у школе... Моја деца не познају никога из Земуна, не познају никога из улице. Ја сам се након развода вратила у породичну кућу, па ни ја ту не проводим много времена јер је то постало легло наркотика, не постоји дан да интервентна не пресече некога - говорила је Милена за "Балкан Инфо".

Милена је говорила и о крвничким батинама које је добила.

- Ударена сам неколико пута хеклером у главу, сећам се само оног првог директно у чело. Неки људи су ме скупљали ту, отрчала сам кући да се сакријем да ме не виде родитељи јер сам ја јединица. Знала сам да ако тата сазна, побиће их све... Од стреса сам набрзака појела само парче хлеба и чашу јогурта, легла да спавам, а мама касније није могла да ме пробуди. Сећам се да сам по себи имала остатке јогурта, ваљда сам повратила, да ми је глава била у отоцима и хематомима. Касније сам сатима саслушавана у земунској полицији, али жива нисам хтела да кажем ко ми је то урадио, највише због оца. Од тог дана никада се више нисам кретала по Земуну... Вишеструки потрес мозга, хематоми на глави, свашта сам преживела. Касније су ме називали и проституком, иако сам као манекенка ишла у Грчку... - причала је за Балкан Инфо.

- Касније сам опет била проблем, јер како ја то будем са неким ко је ван Земуна а тамо толико момака има... Игра судбине је да је упознам дечка и да живим са њим. Мој тадашњи дечко а касније муж, 27 година смо провели заједно и било је предивно до пре неколико година. Не бих никада ни избрисала тај период јер имам децу са њим. Уназад годинама није било то-то. Када сам га упознала, мајка му је зубарка, отац инжињер, а он завршио на улици са 15 година. Да је имао подршку из куће био би врхунски спортиста... У то време сам бежала од криминалаца, ми смо се прво дружили. Једно вече кад сам изашла са њим, питали су ме шта ја тражим са њим и знам ли ко је. Међутим, на једно ухо ушло на друго изашло...

- Тек касније сам схватила. Ја сам се касније спаковала и отишла на Малту и он се појавио. Где год да сам отишла он се ујутру појави. Дуго ми је требало да сконтам ко ме намешта и говори где сам, на крају сам схватила да је то мој отац. Њему је он био увек симпатичан, што је упоран, што ме чува и временом га је заволео. Ја сам се заљубила и ето. Много пута су говорили да сам ја овако дрчна, своја због њега и због тога ко ми је муж, а заправо сам таква природно..