КО ЈЕ БИЛА МИНА, ЋЕРКА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА?

Један од најзначајнијих српских песника, који је припадао романтизму био је Бранко Радичевић (1824–1853). На рођењу је добио име Алексије, али је одлучио је да своје име грчког порекла промени у име Бранко.

BloombergAdria.com

Током школовања у Бечу, упознао је Вука Стефановића Караџића, којем је пружио важну подршку у борби за књижевни језик на основама народног језика.

BloombergAdria.com

Легенда о љубави Бранка Радичевића и Вилхемине-Мине Караџић, ћерке Вука Стефановића Караџића, пратила је као сенка цео Бранков опус.

BloombergAdria.com

Мина, или како ју је Вук Караџић одмиља звао Минка, рођена 24. јула 1828. године, је била невероватно талентована и изузетно образована, бавила се сликањем, музиком и књижевношћу, преводила и писала песме, одлично је знала француски, италијански, енглески, руски, српски и свој матерњи, немачки језик а красила ју је изузетна лепота.

У његовим песмама се увек осећао Минин дух, али се поуздано зна да је искључиво њој посветио једну, неки кажу своју најлепшу песму "Певам дању, певам ноћу“. Познати стихови кроз жељу да је дигне међ’ звездице“ исказују врхунску идеализацију Мининог лика.

Настала на Бадњи дан

Наиме, ова песма настала је на Бадњи дан 1849. године, а век касније препевао је Здравко Чолић, те је постала незаборавни хит.

Мина је у својим дневницима записала речи ове песме, коју је посветио велики песник.

- На тај дан, Вук је гостио своје званице, а и пријатеље, а један од тијех донио је мени на дар књижицу – споменицу. Ја заредих да ми сваки од гостију што у њу упише, па дођох и на Бранка. Док се окренух, већ је написао: “Певам дању, певам ноћу, певам селе што год ‘оћу, а и што ‘оћу то и могу, само једно још не могу, да запевам гласовито, гласовито, силовито, да те дигнем са земљице, да те метнем међ’ звездице... - писало је.

Неостварена љубав

Бранкову песму Мина је одушевљено и нежно прокоментарисала речима да су ти стихови "мирисав јутарњи цвијетак", а на другом месту за песника каже да је “ђеније”.

Из Мининог каснијег идеализованог ликовног и књижевног портрета Бранковог, наслућује се да су између њих постојале узајамне симпатије, а о томе сведочи и Бранкова преписка с Даничићем. Међутим, сиромашни студент није могао ни помислити да се у некој обзиљној намери приближи Вуковој ћерки, која је у то време важила за праву лепотицу.

Као сиромашни студент, са свега 25 година, на безнадежном лечењу од туберкулозе у Бечу, имао је још толико снаге и песничког полета да Мину “издигне” међу звезде у песми која почиње стихом “Певам дању, певам ноћу”.

Бранко је преминуо од туберкулозе 1853. године у 29. години. Пет година касније, Мина се удала у Саборној цркви у Београду за Алексу Вукомановића, оснивача катедре за српски језик, историју и књижевност на београдском Лицеју, и братанца кнегиње Љубице.

У браку је добила сина Јанка, али никада није била срећна. Две године пошто је постала мајка, преминуо јој је супруг, а године 1876. је у рату изгубила и сина јединца.

Минином смрћу 1894. угашена је лоза Вука Караџића.