Извор:Фото: Профимедиа
"СВИ НЕСПОРАЗУМИ СА САД РЕШЕНИ" Лавров оптимистичан око УКР
11.12.2025.
13:44
РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је данас да су сви "неспоразуми” са Сједињеним Америчким Државама око Украјине решени након састанка између председника Владимира Путина и америчког изасланика Стива Виткофа раније овог месеца.
Кремљ је описао састанак 2. децембра са Виткофом и Џаредом Кушнером као "конструктиван", иако нису постигнути већи помаци у решавању рата у Украјини.
Лавров је данас рекао да су разговори потврдили „међусобно разумевање” које су постигли Путин и председник САД Доналд Трамп на самиту на Аљасци у августу.
- Сада, овде, у нашим преговорима с Американцима о украјинском питању, лично верујем да су неспоразуми решени - рекао је.
Лавров је додао да Русија жели да се пакет докумената договори како би се подржао дугорочни и одрживи мировни споразум у Украјини са гаранцијама безбедности за све укључене стране.
- Пренели смо нашим америчким колегама додатне предлоге у вези са гаранцијама колективне безбедности - рекао је Лавров.
- Разумемо да се приликом расправе о безбедносним гаранцијама не можемо ограничити само на Украјину.
BloombergAdria.com
Такође је рекао да Русија неће прихватити чланство Украјине у НАТО-у и да Москва жели заштиту говорника руског језика у Украјини, преноси Јутарњи лист.
У среду је Вашингтон пост представио преговарачки пакет за Украјину који се састоји од три документа.
Три документа и седам кључних елемената преговарачког пакета
Према речима украјинског званичника, преговарачки пакет се састоји од три документа: мировног плана, безбедносних гаранција и плана економског опоравка. Иако су преговори још увек у току, а Украјина и њени европски савезници припремају заједничке амандмане, главне тачке су вец́ познате из разговора између америчких и украјинских званичника:
1. Брз улазак Украјине у Европску унију
Украјина би могла да постане чланица ЕУ већ 2027. године. Ово је изазвало забринутост код неких чланица, али Трампова администрација верује да може да превазиђе отпор, посебно Мађарске, која је до сада била највећа препрека. Чланство би подстакло трговину и инвестиције, али би такође приморало Украјину да заузме одлучнији став против дубоко укорењене корупције у државним предузећима. У суштини, рат се водио око тога да ли Украјина може постати европска земља – идеја коју руски председник Владимир Путин презире.
BloombergAdria.com
2. Америчке безбедносне гаранције „сличне Члану 5“
САД би понудиле Украјини безбедносне гаранције по узору на Члан 5 НАТО-а ако Русија прекрши споразум. Кијев инсистира да би такав споразум потписале Сједињене Државе и ратификовао амерички Конгрес, док би европске земље потписале своје одвојене споразуме. Док је кредибилитет америчких гаранција ослабљен формулацијама у новој Стратегији националне безбедности које доводе у питање НАТО, Трампов тим каже да остаје посвећен континуираној обавештајној подршци Украјини, без које нема праве безбедности.
3. Очување украјинског суверенитета без руског вета
Суверенитет Украјине би био заштићен од било какве руске моћи вета. Међутим, воде се тешки преговори о питању величине украјинске војске. Разматра се повећање америчког предлога са 600.000 на 800.000 војника, што је отприлике број који би Украјина имала и после рата. Кијев, међутим, одбацује свако уставно ограничење, како то захтева Москва, без обзира на формални број снага.
4. Демилитаризована зона дуж целе линије примирја
Планирано је успостављање демилитаризоване зоне дуж целе линије примирја - од Доњецке области на североистоку до Запорожја и Херсона на југу. Иза ње би се налазило додатно подручје са којег би се уклонило тешко наоружање. Читава линија би била под строгим надзором, слично демилитаризованој зони између Северне и Јужне Кореје.
BloombergAdria.com
5. Територијални уступци и „размена територија“
Територијални уступци се сматрају неизбежним, иако се Украјина и САД још увек споре око конкретних линија. Русија захтева да Украјина одустане од 25 одсто Доњецка који још увек контролише. Трампов тим тврди да би Украјина вероватно ионако изгубила ту територију у наредних шест месеци борби и да би уступци сада спасили животе. Зеленски је у понедељак рекао да нема „законско право“ да уступи територију Русији, а као могуће решење поменуо је корејски модел, према којем обе Кореје и даље полажу право на цело полуострво.
6. Будућност нуклеарне електране Запорожје
Нуклеарна електрана Запорожје, највећа у Европи, више не би била под руском окупацијом. Говори се о преузимању од стране Сједињених Држава, што неки украјински званичници виде као „америчко средство одвраћања“ - гаранцију да би свака нова руска агресија аутоматски укључила Вашингтон.
BloombergAdria.com
7. Економски опоравак за Украјину, али и за Русију
Трампова администрација жели да подстакне велике инвестиције и економски развој у Украјини. Један извор финансирања било би више од 200 милијарди долара руске имовине замрзнуте у Европи, од чега је вец́ предложено да се 100 милијарди долара одмах стави на располагање Украјини за репарације, са могућношћу повећања тог износа.
Дугорочни покретач опоравка биле би америчке инвестиције, укључујући план за Фонд за развој Украјине, у којем учествују Блекрок и Светска банка, а који би могао да привуче до 400 милијарди долара. Истовремено, Трамп жели сличне иницијативе за инвестиције и опоравак за Русију, засноване на уверењу да земље које тргују и просперирају не ратују - иако историја, укључујући нацистичку Немачку и данашњу Кину, показује да то није увек тачно.