Шта симболише бадњак и зашто баш храст?

Храст је дрво које симболише Бадњак. Уочи Христовог рођења, Јосиф је заложио у витлејемској пећини јер је било вема хладно. Варнице које су полетеле ка небу су најавиле један од најпосебнијих и радосних догађаја. Рођењем Детета у витлејемским јаслама показана је тајна савршеног човека. Хришћанство почиње Дететом, радошћу и благом  вешћу о миру и доброј вољи

Бадњак је настао од речи бдење уочи  празника Христовог рођења, највероватније на подручју јадранског залеђа где је ова реч посведочена и одакле се наставила даље ширити.

Многи српски обичаји везани за прославу Божића имају древно порекло у веровањима и митологији старих Словена. Они су делили дрвеће на оно са душом и без душе, а испод овог потоњег нису градили куће, нити су под њим спавали. Бадњак се повезивао са култом Сунца и ватре и приписиване су му божанске моћи. Стари Словени су веровали да се спаљивањем бадњака обнавља вегетација, чиме се наговештава почетак новог годишњег периода.

Када су Словени примили хришћанство, њихови обичаји су добили ново значење. Црква је неке обичаје избацила због магијских особина, а неке сачувала и дала им хришћански значај. Тако су бадњак и неки обичаји уочи Божића христијанизирани, како би се Срби преко њих упознали са празником рођења Христовог.

С обзиром на то да Бадњи дан пада крајем децембра (и по јулијанском календару) и почетком нове године, бадњак симболише стару годину и наговештава почетак нове и рађања новог сунца. Како Словени нису имали идоле, тако је бадњак био примитивни идол божанства, нешто као демон вегетације. Само дрво је код Словена могло да важи за седиште или храм неког божанства, па се вероватно зато бадњаку придавало велико поштовање.

Према руском филологу Владимиру Топорову, сечење бадњака представљало је поновно одигравање митске битке у којој Млади Божић убија свог оца Старог Бадњака. Ликови Старог Бадњака и Младог Божића могу се срести у српским коледским песмама, које су се певале око Божића у поворкама коледара. По Топорову, први је персонификовао задњи дан старе године, кад су снаге митског Хаоса најјаче, док је други персонификовао први дан нове године, почетак поновног успостављања космичког реда. Стари Бадњак и Млади Божић би потицали од змаја и змајеубице из праиндоевропске митологије.

На Бадњи дан, а у неким крајевима и претходног дана, неко од укућана одлази у шуму и доноси грану младог храстовог дрвета, којој се претходно обрати са: "Добар ти дан, бадњаче" посипајући је житом.

(Војодина)