Извор:Фото: Јутјуб принтскрин
ВЕЛИКА ПЛАВА РУПА: Научници у страху после испитивања ДНА
19.12.2025.
13:07
ЈЕДНА од најпознатијих природних атракција на свету, Велика плава рупа уз обалу Белизеа, одавно је симбол природне лепоте и магнет за туристе и рониоце. Ипак, најновија научна анализа њеног дна открива забрињавајући тренд: учесталост и јачина тропских олуја и урагана у наредним деценијама могли би бити знатно већи него икада пре. Подаци прикупљени са дна ове морске вртаче пружају научницима нови увид у дугорочне климатске промене.
Велика плава рупа је голема морска вртача пречника око 300 метара и дубине приближно 125 метара, смештена око 60 миља од Белизе Ситија. Део је Белизејског коралног гребена, који је под заштитом УНЕСКО-а. Настала је на крају последњег леденог доба, када је пораст нивоа мора поплавио систем огромних кречњачких пећина. Масивни сталактити у пећинама, формирани док су биле изнад нивоа мора, потврђују старост ових формација од око 153.000 година, док су потпуно потопљене пре око 15.000 година.
Данас је Велика плава рупа популарна дестинација за рониоце и дом многим врстама морских паса, укључујући карипске гребенске псе, чекићаре, бикове и црноврхе морске псе. Међутим, испод мирне површине крије се природна архива која научницима омогућава увид у климатске догађаје последњих миленијума.
Тим истраживача са Универзитета Гоетхе у Франкфурту, у сарадњи са научницима из Келна, Гетингена, Хамбурга и Берна, 2022. године извео је јединствено истраживање. Са дна Велике плаве рупе извучена је седиментна језгра дуга 30 метара, која садржи стотине слојева материјала нанесених ударима таласа и олуја са оближњег атола током последњих 5.700 година.
Анализа ових слојева открила је да је у просеку између четири и 16 тропских олуја прелазило преко овог подручја сваких 100 година, са укупно идентификованих 574 олујна догађаја. Ипак, научници су уочили забрињавајући тренд: учесталост и интензитет олуја стално расту, а посебно снажан пораст забележен је у последња два десетлећа. Док дугорочни пораст олуја приписују природним климатским променама, нагло убрзање последњих деценија директно је повезано са људским деловањем и глобалним загревањем.
На основу добијених података, предвиђа се да би до краја 21. века Карибе могле погодити чак 45 тропских олуја и урагана по стољећу – готово три пута више од историјског просека од 16 олуја на 100 година. Истраживачи наглашавају да су прогнозе отежане због ограниченог разумевања природне варијабилности тропских циклона у прошлости.
Научни тим истиче да седиментна језгра из Велике плаве рупе представља најдужи континуирани запис учесталости тропских циклона до данас. „Екстраполација за 21. век сугерише невиђено повећање учесталости тропских циклона, што се може приписати глобалном загревању изазваном индустријским добом“, закључују истраживачи.
Велика плава рупа, некада симбол мира и природне лепоте, сада постаје упозорење: климатске промене неће чекати и њихове последице могу бити све видљивије у наредним деценијама.