Како је Максић назвао сина по Растку Лупуловићу-оцу Илариону

Глумац Јово Максић одрастао је у мирном сеоском окружењу крај планине Динаре, у селу Плавно, у близини Книна. Његово детињство било је обележено слободом и радошћу коју може пружити само живот у селу, а отац му је био свештеник.

Име сину дао је по драгом колеги, што открива посебну везу и поштовање које је гајио према људима из свог окружења.

BloombergAdria.com

Породица и лични живот

Јово је отац двоје деце – ћерке Исидоре и сина Растка. Истиче да му је породица најважнија и да је увек поносан на своју децу, која су, према његовим речима, врло васпитана.

- Оженио сам се са 24 године. Био сам на трећој години Академије, дете је било на путу и покојни професор Бајчетић се забринуо и рекао: "Ти мораш од нечег да живиш" - присећа се глумац.

Професионални пут

Академија је изашла Јову у сусрет тако што му је омогућила потписивање првог уговора са позориштем у Вршцу, где је постао стипендиста. Тамо је одиграо и своју прву професионалну премијеру, која се десила 1. октобра 1996. године. Тај датум памти и по још једној важној животној околности – тада се родила његова ћерка Исидора.

Сину је дао име по Растку Лупуловићу, оцу Илариону, кога описује као једног од најчистијих и најутицајнијих људи у свом животу.

BloombergAdria.com

- Није ми било чудно када се замонашио, он је тако чиста душа да свако пред њим може само да се постиди. Имао је велики утицај на мене, и ако има нешто добро, има у мени. То је његова заслуга - додаје Максић за "Нову".

BloombergAdria.com

Борба са финансијама и радна етика

У једном периоду живота Јово је истовремено радио два посла како би могао да издржава породицу.

BloombergAdria.com

- Врло рано сам добио породицу. И ту онда нема кукања. Нема мажења самог себе. И овај посао је суров. Бацате се у коштац. Размишљате: "Оно дете тамо треба да једе". Моја најважнија мисао је моја породица, а онда све остало. Када је она добро, онда и ја лепо радим. Могу без оптерећења да радим. То је уско повезано. Нисам се либио. На крају крајева сутра ћу да играм зидара, а не знам циглу да носим. Овако бар знам, могу и молерај да радим - рекао је Максић.

Његов став показује колико озбиљно схвата одговорност према породици, а искуства из тешких периода обликовала су његову одлучност и професионалну посвећеност.