"Београд се не воли лако, али се воли - искрено"

Драган Николић (Београд, 20. август 1943 – Београд, 11. март 2016) био је један од најзначајнијих српских и југословенских глумаца друге половине 20. века. Својим стилом, харизмом и разноврсним улогама оставио је дубок траг у позоришту, филму и телевизији, а посебно је био повезан са духом Београда.

Рођен је у Београду, где је завршио основно и средње образовање. Глуму је студирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (данашњи Факултет драмских уметности), где је дипломирао почетком шездесетих година. Већ током студија показао је изузетан таленат и склоност ка неконвенционалним и харизматичним ликовима.

BloombergAdria.com

Када се нашироко прича о космополитском духу Београда, живот и дело Драгана Николића никако не може да се заобиђе. Поготово када се говори о његовом шмеку и шарму за које је синоним био управо славни глумац.

Мисли о Београду

Драган Николић је често говорио о Београду с пуно емоција:

• "Београд је град који те умори, али без њега не можеш."
• "Овај град зна да буде груб, али ако те прихвати – твој је заувек."
• "Београд као место које се не воли лако, али се воли искрено"
• "Ја сам дете Београда, са свим његовим манама и врлинама." (често је истицао да га је град обликовао и као човека и као глумца)
• "Београд није леп на први поглед, али има душу."

Професионалну каријеру започео је у позоришту, а најдубљи траг оставио је као дугогодишњи члан Атељеа 212, једног од најважнијих београдских позоришта. Играо је и у Југословенском драмском позоришту, као и на другим сценама у Београду и широм Југославије. У позоришту је остварио бројне запажене улоге у делима домаћих и светских аутора.

BloombergAdria.com

Филмску популарност стекао је шездесетих и седамдесетих година. Једна од његових најпознатијих улога је Прле у телевизијској серији „Отписани“ (1974–1975), чија је радња смештена у Београд за време Другог светског рата. Та улога учинила га је једним од најпрепознатљивијих глумаца на простору Југославије. Велику пажњу изазвао је и као Флојд у филму „Национална класа“ (1979), где је тумачио лик урбаног, духовитог и бунтовног Београђанина.

Током каријере играо је у више од педесет филмова и серија, међу којима су и „Кад будем мртав и бео“, „Млад и здрав као ружа“, „Човек са четири ноге“ и многи други. Поред глуме, био је и једно од заштитних лица телевизије — заједно са супругом Миленом Дравић водио је изузетно популарну емисију „Образ уз образ“ на Телевизији Београд (РТБ/РТС).

Химна Београда

Нема сумње да нема Београђанина који не воли легендарну песму "Београд", коју је 1994. године снимила група истакнутих глумаца и певача, а за коју је музику написао Влада Марковић, текст Петар Лазић, а аранжман Слоба Марковић. Наравно, у екипи изувођача је био и Гага.

Поред њега су били и Бора Ђорђевић, Душан Прелевић, Драган Бјелогрлић, Никола Којо, Влада (Марковић) и Бајка (Драгутин Балабан). 

Извођаче су одмах крстили "седморица величанствених", а током снимања на крову зграде ЦК на Новом Београду, сами су себи прилепили функције "седам секретара СКОЈ-а"... Песма је настала са жељом да буде поклон главном граду, који ће у људима поново изазвати некадашњи позитивни набој. Песма је први пут промовисана на додели Октобарских награда у Скупштини града. Град је и финансијски помогао да се цео пројекат оствари онако како су аутори замислили.

BloombergAdria.com

"Вечерње новости" су за снимање песме написале да је то "било једно пријатно дружење извођача и екипе са Београдом и Београђанима." Све је забележено оком камере директора фотографије Милорада Глушице и Бориса Вукасовића. Тонски снимак сачињен је у студију 6 Радио-Београда са сниматељем Зораном Марићем. А када је разговор дошао до тонског снимања, као прави јунак из филма наметнуо се Драган Николић, познат по дивном фалширању:

- Када је ушао у тонски студио, Гага је прво казао: "Комотно сам ја ово могао сам да отпевам, нисте морали да ангажујете остале" - причао је тада Бајка за "ТВ Новости". - А кад је требало да отпева рефрен, замолио је Владу да му диригује. Онда је Преле прискочио у помоћ па му је просто ушао у уво и унапред му певао сваки стих. Зна он текст, али га ритам мало зеза! Пре неки дан седео је са Љубишом Бачићем у кафани и казао: "Хајде да мало певам, молим те. Ти имаш глас, а ја душу". И певали су на француском. Ал' је фалширао! https://www.youtube.com/watch?v=pVQz4RpucN4&list=RDpVQz4RpucN4&start_radio=1

Драган Николић био је у браку са глумицом Миленом Дравић, са којом је чинио један од најпознатијих уметничких парова југословенске културе. Живео је и стварао у Београду до краја живота и често је истицао да је тај град пресудно утицао на његов карактер и уметнички израз.

BloombergAdria.com

За свој рад добио је бројна признања, међу којима и награду „Добричин прстен“ за животно дело, једно од највиших глумачких признања у Србији.

Преминуо је 11. марта 2016. године у Београду. Данас се Драган Николић сматра симболом урбаног, духовитог и слободоумног Београда, а његове улоге и даље имају значајно место у културној историји Србије.

BloombergAdria.com