Како је Јово ПРЕЖИВЕО 12 дана у колони "Олује"

Јово Максић је велики глумац који је још једном, улогом у серији "Тврђава" показао свој огроман таленат. О животу у бившој Југославији, рату, бежању из Книна, животу у Београду и Србији говорио је у новој епизоди Агапе.

"Ја имам утисак као да смо Бога истерали из града, док на селу је то другачије....", прича Јово о осећању који добије сваки пут када се роди у родни крај, у село где је све подређено борби за живот. 

BloombergAdria.com

- Кад сам дошао у Београд на глуму, било је то више у фазону дај да пробам. У крајњем случају бићу у Београду и лепо ћу се провести, јер ме можда сутра ионако неће бити - каже Јово који је преживљавао рат у свом родном крају.

На питање како му је било у колони која је 1995. године дошла у Београд и у којој је провео 12 дана путујући од Книна до Србије, Јово овако каже:

- Врло чудан. Све се врло брзо издешавало. Кад ми сада седимо овде и причамо о томе и сви ће рећи "Све је то могло да се наслути, да се види..:" Јесте, али ниси ти могао да живиш доле и да верујеш да ће се то десити, јер онда не би имало смисла. Јер човек увек проналази начин да се избори са тешким ситуацијама. 

BloombergAdria.com

- Кад се то десило ми смо мислили то је крај света. Али то није био крај света, био је то неки други почетак, као испит...

- Али сам захвалан Богу што сам из тога изашао ментално здрав. И то не сматрам само својом причом, јер ту има доста људи који су завршили своју причу на најтрагичнији начин и њихова прича треба да се чује, моја прича није важна толико."

Шта је научио из рата, избеглиштва...

- У тим ситуацијама човек мора да буде бољи човек. Наук је да морамо да се снађемо, а већина мојих земљака се врло брзо снашла, што је специфично за тај динарски тип људи. Жал увек остаје, али живот иде даље и ми схватимо да је то само један живот...

О томе зашо не жели да прича о рату и ситуацијама које је преживео, Јово овако објашњава:

- Интересантно је што то моје друштво, кад се састане и кад почнемо да причамо о том периоду доле, ми се сећамо неких комичних ситуација. 

BloombergAdria.com

- Ако имам неки проблем везано за тај период и то доба, ја ћу отићи код свештеника да исповидим то или код психијатра. Ја не желим да ти причам о томе, не желим да ти кварим дан, јер те повлачим у тај неки марк. Зато кад причам о томе ја причам кроз тај неки комични део. Нас је црни хумор и одржао. То је специфично за тај народ тамо. 

- То је као када одете на сахрану, па се тело брани од туге тако што видите да се неко спотакао или бубнуо нешто, па се засмејеш. Тако је и са ратом, ми смо стално бежали у нешто што је ближе животу и радости живота и више смо ценили те тренутке дружења, мирног времена... И зато не волим баш пуно да причам о томе. И кад бих радио филм о рату, ја бих причао само о том комичним ситуацијама из  рата, јер би тако показао тај бесмисао свега тога - искрен је Јово.

(Стил)