Извор:Фото: Профимедиа, Depositphotos

ХРВАТИ ПОСЛАЛИ ПОРУКУ: "Држава нам је на погрешном путу!"

Извор: Танјуг

26.12.2025.

10:38

ВЕЋИНА грађана Хрватске сматра да земља иде у погрешном смеру, а највише примедби имају на корупцију, инфлацију, ниске плате, мале пензије и сиромаштво, показало је децембарско истраживање Кробарометра, објављено у Дневнику хрватске Нове ТВ.

Према том истраживању чак 69 посто испитаника каже да земља иде у погрешном смеру. Да је на добром путу сматра њих 22 посто, а девет одсто анкетираних није се изјаснило.  

Када је реч о политичкој сцени Хрватске, ХДЗ је и даље први избор грађана. Да се одржавају избори, поверење тој странци би дало 27,8 посто испитаника. Друга је опозициона СДП с подршком од 20,6 посто испитаних. У односу на месец раније, то је благи пораст ХДЗ-а и стагнација СДП-а.

На трећем месту је платформа Можемо с 11,1 посто подршке испитаника. Пре мјесец дана та је подршка износила 12 посто. Преко цензуса је још само Мост који бележи благи пораст са 6,7 посто подршке.  

Највећи партнер владајућег ХДЗ-а, Домовински покрет, годину закључује са свега четири посто подршке.  

Председник Републике Зоран Милановић је као позитиван политичар нан првом месту за 60 посто испитаних, следи министар одбране Иван Анушић са 41 посто. Треће место деле председник Владе Андреј Пленковић и градоначелник Загреба Томислав Томашевић, који су позитивни за 35 одсто испитаних.  

BloombergAdria.com

Зоран Милановић

С друге стране, у децембру је најнегативнији утисак од понуђених политичара оставио шеф Домовинског покрета Иван Пенава. На 61 посто испитаника оставља лош утисак. На другом је месту Андреј Пленковић са 56 посто док је на трећем месту су председник Сабора, председник СДП-а и градоначелник Загреба, што сматра 54 посто испитаника.   

Најбоље оцењени политичар је председник Републике Зоран Милановић за 43 посто испитаника док се шест посто њих није изјаснило.  

BloombergAdria.com

Рад кабинета премијера Пленковића одобрава мање од 30 посто испитаника, а не одобрава 65 посто њих.

Истраживање је спроведено између 1. и 19. децембра ЦАПИ методом на репрезентативном узорку од 994 пунолетна грађана из целе Хрватске.