Извор:Фото: Depositphotos, Профимедиа
ПУТИНОВИ УСЛОВИ ЗА МИР: Од којих циљева не жели да одступи
27.12.2025.
10:36
ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин рекао је некима од водећих руских пословних људи да би могао да буде отворен за замену дела територија које контролишу руске снаге у Украјини, али да жели цео Донбас, известио је лист Комерсант. Андреј Колесников, новинар тог водећег руског листа, специјализован за Кремљ, рекао је да је Путин информисао најутицајније пословне људе о детаљима плана на касном ноћном састанку у Кремљу 24. децембра.
- Владимир Путин устврдио је да је руска страна и даље спремна на уступке које је дао у Енкориџу - известио је Комерсант. Путин жели цео Донбас, али изван тог подручја "делимична замена територија са руске стране није искључена", написао је Колесников.
Украјински председник Володимир Зеленски је на обраћању новинарима које је у среду објавила његова канцеларија рекао да су се украјинска и америчка делегација на разговорима током викенда у Мајамију приближиле финализацији плана од 20 тачака. Зеленски је рекао да Украјина и Сједињене Државе нису пронашле заједнички језик о захтевима да Украјина препусти делове Донбаса које још контролише, као ни о будућности нуклеарне електране Запорожја коју контролишу руске снаге.
Амерички председник Доналд Трамп више је пута обећао да ће окончати тај најсмртоноснији сукоб у Европи од Другог светског рата, а његов изасланик Стив Виткоф и саветник и зет Џаред Кушнер преговарају са Русијом, Украјином и европским силама. Сви детаљи америчких предлога још нису објављени, иако су руски званичници више пута поменули неодређене "консензусе" постигнуте између Путина и Трампа на самиту у Енкориџу на Аљасци у августу.
BloombergAdria.com
Русија контролише цео Крим који је анектирала 2014., око 90% Донбаса, 75% Запорошке и Херсонске области те делове Харковске, Сумске, Миколајивске и Дњепропетровске области, према руским проценама. Путин је 19. децембра изјавио да сматра да би мировни споразум требало да буде утемељен на начелима услова које је поставио 2024.: Украјина се повлачи из целог Донбаса, Запорошке и Херсонске области, а Кијев службено одустаје од циља придруживања НАТО-у.
Према Комерсанту, Путин је на састанку с привредницима такође покренуо питање нуклеарне електране Запорожја, највећег нуклеарног постројења у Европи. Путин је, према истом извору, рекао да се расправља о заједничком руско-америчком управљању нуклеарном електраном. Путин је такође рекао да су Сједињене Државе изразиле интересовање за рударење криптовалута у близини електране те да би електрана требало да се користити за делимично снабдевање Украјине, пише Комерсант.
BloombergAdria.com
Путинов мир за Украјину: Преговори да, али само под условима капитулације
На недавној маратонској конференцији за медије поновио је познате тезе, окривљујући Кијев и његове западне партнере за наставак сукоба.
- Не видимо спремност Украјине на преговоре - изјавио је, инсистирајући да је лопта у дворишту Кијева и његових "европских спонзора". Међутим, темељни услови које је поставио још у лето 2024. остају непромењени и представљају најтврђу верзију руских захтева, остављајући мало простора за компромис, сматрају аналитичари.
Упркос тврдим ставовима, Кремљ повремено сигнализира спремност на дијалог, стварајући привид да је решење могуће. Путин је тако потврдио да би нацрт мировног плана о којем су расправљали амерички и украјински преговарачи "могао да послужи као основа за будуће споразуме", али је одмах додао кључни услов: Украјина би морала да преда територије. - Ако украјинске трупе напусте територије које окупирају, престаћемо да се боримо. Ако не, своје ћемо циљеве постићи војним путем - поручио је.
BloombergAdria.com
Као додатну препреку, Путин доводи у питање легитимитет украјинског председника Володимира Зеленског, чији је мандат истекао, али су избори одложени због ратног стања.
Док Кијев предлаже алтернативна решења попут стварања демилитаризираних зона или "утврђених појасева" који би штитили украјинске градове без формалног одрицања од територија, јаз између две стране остаје велики. Путинов коначни циљ, чини се, није само освајање територија, већ и уништење украјинског суверенитета и спречавање њене интеграције са Западом. Било какав мировни споразум који би осигурао независност Украјине и оставио јој слободу да се придружи Европској унији у Москви би се сматрао историјским поразом.
Стога, иако се о миру говори више него икад од почетка инвазије, дефиниције тог појма у Москви и Кијеву потпуно су супротне. За Украјину, мир значи опстанак и слободу. За Владимира Путина, мир је, чини се, само друго име за тоталну победу – постигнуту за преговарачким столом ако је могуће, или силом оружја ако је потребно. Све док се та темељна разлика не превлада, стварни и одрживи мир остаће далеки сан.