"Срби ГРЕШЕ - на врх јелке не иде звезда код православаца!"

Отац Предраг Поповић већ дуже време користи друштвене мреже као простор за разговор о вери, симболици и заборављеним слојевима хришћанских обичаја. У једној од својих објава на Инстаграму осврнуо се на кићење јелке – обичај који се данас углавном посматра као естетски део празника, док се његово духовно значење ретко помиње.

Његово тумачење изазвало је велико интересовање, јер враћа фокус на вредности које савремени начин живота често потискује: веру, жртву и љубав.

BloombergAdria.com

Јелка као слика Христа

Према речима оца Предрага, јелка има далеко дубље значење од празничне декорације. Она, како објашњава, представља симбол самог Христа.

"Јелка коју ми китимо, то је Христос. Сво дрвеће опадне лишће, зима дође. Зима је смрт. Сви умремо, он остаје вечан".

За разлику од дрвећа које зими остаје без лишћа, четинари и у хладним месецима задржавају зеленило. Управо у томе види се симбол вечног живота. Отац Предраг подсећа да се иста симболика може пронаћи и у обичају уношења бадњака, чије лишће такође опстаје током зиме.

Шта представља венац на врху јелке

Говорећи о украсима, отац Предраг истиче да ни они нису случајни, иако се данас тако доживљавају. Посебно се задржао на врху јелке, где се често поставља звезда или венац.

"Горе не иде звезда, горе иде венац. То је венац који Христос носи око главе, онај венац од трња".

У том контексту, празнични венац добија потпуно ново значење – он постаје подсећање на Христово страдање, али и на победу над смрћу.

BloombergAdria.com

Светлост лампиона и њихова симболика

Ни лампице које осветљавају јелку, према овом тумачењу, немају само декоративну улогу. Отац Предраг их повезује са Христовом жртвом.

"Они лампиони, то су ране Христове. Он је крварио нас ради".

Светлост која обасјава јелку тако постаје знак наде, васкрсења и вере да ни тама ни патња немају последњу реч.

Жртва као највиши израз љубави

Централна порука обраћања оца Предрага односи се на закон жртве, који види као темељ хришћанског учења.

"Када се жртвујемо за друге људе, тиме показујемо да их волимо. Жртва је једнако љубав".

Он подсећа да Бог није остао удаљен од људске патње, већ је дао свог Сина, слично Авраму који је био спреман да жртвује оно што му је било највредније. Управо у тој жртви види се смисао вере.

BloombergAdria.com

Бог који разуме људску патњу

Отац Предраг наглашава да вера не би имала снагу када Бог не би познавао људску бол, слабости и неправде.

"Да је Бог остао тамо где јесте, ја не бих веровао у њега. Шта он зна како је мени, мојој мајци, мојој деци, у браку?"

Према његовим речима, Христова жртва је доказ Божје блискости са људима – љубави која не тражи много заузврат, осим искрене и живе вере.

(Курир)