Три реална сценарија за крај рата у Украјини

Фронт се углавном стабилизовао, западна помоћ је постала селективнија, а унутар Украјине све гласније се поставља питање не како победити, већ како дугорочно опстати. У том оквиру, реално се издвајају три могућа правца изласка из кризе. Ово су три реална, не идеална решења за рат који је трајно удрзмао Европу. 

Замрзнути конфликт и неутрална Украјина

Једно од најчешће помињаних решења у дипломатским круговима јесте прекид активних борбених дејстава без формалног мировног споразума. Линије раздвајања би остале тамо где јесу, а рат би се пребацио у фазу замрзнутог конфликта.

Украјина би у том случају редефинисала свој безбедносни статус и одустала од НАТО чланства, уз међународне гаранције за своју безбедност. Фокус државе би се померио са рата на обнову инфраструктуре, економије и институција.

Овакав сценарио највише одговара Русији, јер трајно блокира ширење НАТО-а, али и делу Запада који жели стабилност и смањење ризика од директне ескалације. За Украјину, ово би био мир без победе, али и прилика да се заустави даље исцрпљивање земље.

Територијални компромис уз међународни споразум

Друго решење подразумева формализацију фактичког стања на терену кроз међународни споразум. Украјина би, уз тешке политичке последице, прихватила губитак дела територије, али би заузврат добила чврсте безбедносне гаранције и јасну европску перспективу.

У овом сценарију, ЕУ би преузела кључну улогу у обнови земље кроз масивне инвестиционе и институционалне програме, док би се рат затворио као политичко питање.

Ово решење највише одговара Европској унији и западним савезницима који желе дугорочну стабилност региона и смањење финансијског и безбедносног терета рата. За Украјину, то је најтежа опција са аспекта идентитета и политике, али потенцијално најстабилнија у дугом року.

Дуготрајна милитаризација и живот уз сталну претњу

Трећи сценарио не подразумева завршетак конфликта, већ његово претварање у трајно стање. Украјина би остала формално посвећена територијалном интегритету, али би се развијала као високо милитаризована држава, трајно ослоњена на западну војну и безбедносну подршку.

Овакав модел већ се делимично формирао током 2025. године кроз јачање домаће војне индустрије, продужени ратни режим и дубоку интеграцију са западним безбедносним структурама.

Највише користи од овог сценарија имају западни безбедносни и војно-индустријски кругови, као и политички актери који Русију виде као дугорочну претњу коју треба држати под притиском. За Украјину, то значи очување државности, али уз стални ризик ескалације, високе трошкове и дугорочне демографске последице.

Рат у Украјини је током 2025. године ушао у фазу у којој илузије полако нестају. Свако од ових решења носи озбиљне последице и јасно показује коме највише одговара. Кључно питање више није брз исход, већ какву ће цену Украјина платити за пут који изабере и каква ће држава из тог рата изаћи.

(Ало)