ПРОФЕСИЈЕ КОЈЕ НЕСТАЈУ ДО 2030: Како AI мења тржиште

Вештачка интелигенција више није појам из научно-фантастичних филмова, већ економска стварност која преобликује тржиште рада брже него иједна технолошка револуција пре ње. Док једни у њој виде прилику за невиђени раст и продуктивност, други са стрепњом прате вести о милионима радних места која би могла да нестану. Истина је, као и обично, негде између, но једно је сигурно: промене су неизбежне, а отпор је узалудан. Стручњаци упозоравају да ће до краја деценије многа данашња занимања постати сувишна, но истовремено ће се створити потпуно нова.

Ко је први на удару аутоматизације?

Анализе водећих светских институција, попут Светског економског форума и Мекинсија, јасно показују која су занимања најизложенија ризику. Реч је о пословима који се темеље на понављајућим, рутинским и предвидљивим задацима, без обзира на то ради ли се о "плавим" или "белим" овратницима. Алгоритми и роботи постају све вештији у обављању задатака за које није потребан висок ниво емоционалне интелигенције, креативности или комплексног решавања проблема.

На самом врху списка угрожених налазе се административни послови. Унос података, транскрипција, вођење евиденција и заказивање састанака задаци су које вештачка интелигенција већ данас обавља брже и прецизније од људи. Слична судбина чека и раднике у корисничкој подршци и позивним центрима. AI четботови и виртуелни асистенти постају све софистициранији, способни да решавају већину стандардних упита корисника без људске интервенције. Према извештају инвестиционе банке Голдман Сакс, вештачка интелигенција би могла да замени еквивалент од чак 300 милиона послова са пуним радним временом на глобално нивоу.

BloombergAdria.com

Од благајне до адвокатске канцеларије

Талас аутоматизације не зауставља се на канцеларијским пословима. У малопродаји, самоуслужне благајне већ су смањиле потребу за благајницима, а даљи развој технологије могао би у потпуности да их елиминише. Радници у складиштима, чији се посао своди на сортирање и паковање, такође су угрожени јер аутоматизовани системи и роботи постају стандард у логистичким центрима.

Чак и нека занимања која су се донедавно сматрала сигурним сада су под знаком питања. У рачуноводству и књиговодству, софтвери покретани вештачком интелигенцијом аутоматизују задатке попут обраде рачуна и обрачуна плата. У правном сектору, AI алати преузимају прегледање докумената и правна истраживања, смањујући потребу за правним асистентима.

Лектори и редактори такође осећају притисак јер језички модели постају све бољи у исправљању граматичких грешака и стилском дотеривању текста. На удару су и телеоператери, путнички агенти те радници у осигурању чији се рутински задаци све више аутоматизују.

Трансформација, а не апокалипса

Иако прогнозе о 85 милиона угашених радних места до 2030. године звуче застрашујуће, важно је сагледати ширу слику. Исти извештај Светског економског форума предвиђа да ће се истовремено створити 97 милиона нових радних места. Вештачка интелигенција не уништава послове, већ их трансформише. Аутоматизацијом заморних задатака, ослобађа људе да се усредсреде на креативније, стратешке и сложеније аспекте свог посла.

BloombergAdria.com

Послови који захтевају људски додир, емпатију, критичко размишљање и вођство остаће сигурни. Лекари, хирурзи, психолози, учитељи и менаџери тешко ће бити замењени алгоритмима.

Њихова способност да разумеју комплексне људске емоције и доносе одлуке у непредвидивим ситуацијама остаће незамењива. Такође, потражња за стручњацима који развијају, надзиру и управљају самим AI системима експоненцијално расте.

Кључ за преживљавање ове транзиције лежи у прилагођавању и целоживотном учењу. Развијање "људских" вештина попут комуникације, сарадње и решавања проблема биће пресудно. Једнако је важно стећи барем основно разумевање вештачке интелигенције и научити како користити нове алате за повећање властите продуктивности.

Будућност рада није борба човека против машине, већ партнерство у којем свако ради оно у чему је најбољи.