БРЗО ЈЕ ПОСТАО ЗВЕЗДА: Животни пут Радета Вучковића

Раде Вучковић је имао лепо и срећно детињство са две старије сестре.

- Одрастао сам баш у једној малој чаршији званој Куршумлија. А онда сам у седамнаестој години отишао у Београд. Овде сам завршио осмогодишњу школу, а у Београду средњу музичку школу, у "Мокрањцу". Ми смо делили школу са балетском школом "Лујо Давичо", ту сам завршио припремни одсек средње музичке школе, јер нисам имао нижу, е, а касније одлазим у Приштину. После завршене средње музичке отишао сам у војску и после се преселио на Дорћол, где живим већ педесет година - рекао је у великој исповести за "Курир" Раде и додао:

- Моји родитељи Богољуб и Нада имали су троје деце. Имам две сестре, Виолета је старија од мене десет година, Гордана је рођена четрдесет осме, ја сам четрдесет шесто годиште. Па рачунај колико имам! Имао сам чак и једну песму „Вики, Вики, Виолета“ на почетку каријере, кад сам певао забавну музику. Увек сам волео завичај, ваљда ми је недостајао тај део где сам одрастао, некако сам се увек враћао овде у Куршумлију.

Са 19 година је стигао у Београд и уписао Музичку академију. Скоро сваке вечери је наступао у "Топчидерској ноћи", у то време овај ресторан је био омиљено стециште Београђана. У 22. години већ је постао велика звезда.

- Моја сестра Гордана је студирала клиничку психологију, а ја музичку академију и становали смо заједно. У то време ја сам већ певао на свиркама у београдским ресторанима, али сам највише певао горе у „Топчидерској ноћи“. Свирао сам клавијатуре и певао забавну музику. Имам неких десет година кафанског стажа, што је некако највећи факултет. Много ми је жао што никада нисам завршио музичку академију, али већ 1972. године био сам један од најпопуларнијих забавних певача.

Један јако битан сусрет је утицао на каријеру, а то је сусрет са Борисом Бизетићем. Тада је Вучковићева каријера током седемдесетих кренула узлазном путањом. Бизетић је тада радио са Микијем Јевремовићем, али је, из непознатих разлога, Радету понудио да отпева његову песму: "Тако је плакала Исидора". За кратко време плоча је продата у више од 400.000 примерака.

Пре познанства са хармоникашем Будимиром Буцом Јовановића, који је компоновао за Шабана Шаулића, Вучковић се бавио забавном кафанском музиком. Радетве прве композиције у духу народне музике су постале велики хитови, а кроз богату каријеру сарађивао је са свим великим именима са музичке сцене.

Најпознатије песме је урадио за Шабана Шаулића али и за многе друге певаче: "Како си мајко, како си оче", "Дођи да остаримо заједно", "С намером дођох у велики град", "Два галеба бела“, "Снег је опет, Снежана“, "Санела", "Данима те чекам“, "Дођи да остаримо заједно", "Шумадијо, ко би тебе оставио", "Радо, лепа Радо" и "Нисам те се нагледао", "Умрећу без тебе, неверо моја", "Све је прошло међу нама", "Зелене су очи твоје", "Ој, Милице, чобанице", "Ти припадаш само мени", "Свирајте ми за Жељану", "Хеј кафано, мајко друга", "Мој добри анђеле" и многе друге.

(Курит