Извор:Фото: АТА имагес/А. Ахел
КАКО ЈЕ ДЕКИ САЗНАО ЗА РАК? Једна ствар указивала на проблем
16.01.2026.
10:43
ВОДИТЕЉ је једном приликом искрено испричао колико је цео процес био збуњујући...
Постоје тренуци у животу који човека затекну неспремног, чак и када споља делује да је све у реду. Управо такав тренутак дочекао је Дејана Пантелића, једног од најпознатијих телевизијских водитеља, пре више од деценије. Без драматичних симптома, без јаких болова и без јасних упозорења, суочио се са дијагнозом која мења све – рак крајника.
Данас, годинама касније, Дејан о тој животној борби говори смирено и отворено, као неко ко је прошао кроз најтежи испит и изашао као победник. Али пут до тог места био је дуг, исцрпљујући и емотивно разоран.
BloombergAdria.com
Дијагноза која долази тихо
Рак крајника спада у групу болести које се често откривају касно, јер у раним фазама не дају јасне и препознатљиве симптоме. Управо то се догодило и Дејану Пантелићу. Иако су многи приметили његов промукао глас - један од карактеристичних знакова ове болести - он сам није осећао типичне тегобе које би га одмах навеле да посумња на нешто озбиљно.
Лекари истичу да је ову врсту карцинома изузетно тешко дијагностиковати у почетној фази. У великом броју случајева болест се открије тек када се прошири на околна ткива, језик или лимфне чворове, што додатно отежава лечење.
Симптоми које многи игноришу
Рак крајника може да се манифестује низом симптома који се често приписују безазленим упалама или прехладама. Међу најчешћима су:
- отежано гутање и осећај заглављене хране у грлу
- увећање једног крајника
- крв у пљувачки
- бол у устима или грлу
- ране или афте које не зарастају
- осећај гребања у грлу
- потешкоће у говору
- јак бол у ушима
- нетолеранција на цитрусно воће
Упркос свему томе, Дејан истиче да ништа од овога није осећао на начин који би га алармирао.
"Рак у почетку не боли"
Водитељ је једном приликом искрено испричао колико је цео процес био збуњујући:
- Нисам имао неке болове, прошто сам осећао да нешто није у реду. Имао сам проблем испод крајника, а намерно нећу да га именујем. Он је кренуо да се шири и да ми гура једну жлезду. Лутао сам по лекарима. Ништа ме није болело. Рак у старту не боли, али вероватно касније боли. Крвна слика ми је била фантастична, нисам био пушач, никад нисам пио. На први поглед крајник је био здрав. Тек када су урадили радикалну операцију, видело се да се он учаурио испод крајника - испричао је Деки једном приликом.
Најтежи део - борба у глави
Иако је физичко лечење било изузетно захтевно, Дејан отворено признаје да му је психички терет дијагнозе био најтежи.
- Имао сам помоћ психијатара, јер нисам могао да превазиђем информацију да морам да се борим за свој живот, а имам малу децу - рекао је.
Мисли су му биле усмерене искључиво на породицу. На сина Вукашина, којег није стигао да научи да игра фудбал како треба. На ћерку Лану, која је тек кренула у први разред.
- Првог септембра нисам отишао у двориште школе да је испратим. То је страшно тешко.
Када тело слаби, а дух се бори
Последице терапије биле су видљиве и бруталне. Дејан је изгубио чак 20 килограма. Када се вратио кући, његова ћерка га у први мах није препознала. Тај тренутак, како каже, заувек му је остао урезан у сећање.
Додатно га је погодило то што су га многи већ отписали. Управо због тога одлучио је да се фотографише за медије - не из сујете, већ као поруку да је жив и да се бори.
Лични ритуали и вера у лекаре
Током лечења, Дејан је развио своје мале ритуале који су му помагали да задржи фокус и снагу. Како каже, био је "занимљив" лекарима и у Србији и у Немачкој.
- То су моменти када мораш да се усредсредиш само на свој проблем и да заједно са својим лекарима кренеш у борбу.
Веровао је стручњацима, слушао савете и није одустајао, чак ни у тренуцима када је било најтеже.
Порука свима који се суоче са истим
- Не сећам се тачно тренутка када су ми рекли да имам канцер - признао је Дејан.
- Али тада човек мора да буде себичан и да мисли само на себе.
(Стил)