Ако знате одговоре на 11 питања, можда сте геније

Знате ли колики је ваш ИQ? Интелигенција се често мери брзином размишљања, тестовима знања или математичким способностима. Ипак, права когнитивна снага крије се у разумевању света, уочавању образаца и повезивању идеја из различитих области.

BloombergAdria.com

Питања која су пред вама нису осмишљена да буду лака, већ да покажу колико флексибилно ваш мозак функционише. Ако вам делују природно, ваша интелигенција је можда изнад просека.

1. Зашто сат има 60 минута?

Овај систем потиче из древне Месопотамије, где су Сумерци користили систем бројева чија је основа била 60. Тај математички избор је обликовао начин на који је време било дељено много пре него што су сатови постојали. Шездесет је веома дељив број, што га је учинило практичним за прорачуне. Модерно мерење времена је у суштини засновано на древној математици.

2. Зашто не можете да голицате сами себе?

Мозак унапред предвиђа ваше покрете и зато умањује сензорни одговор. Када вас голица неко други, изостаје предвиђање - а изненађење је кључно.

3. Шта би се десило када би инсекти нестали?

Већина екосистема би се урушила. Опрашивање би престало, ланци исхране би се распали, а опстанак људи био би озбиљно угрожен. Еколози стално упозоравају да је губитак инсеката окидач за масовно изумирање.

4. Зашто је небо плаво, а заласци сунца црвени?

Краће плаве таласне дужине се више расејавају у Земљиној атмосфери. Када је сунце високо, плава светлост се равномерно распршује по небу. При заласку сунца, светлост путује даље кроз атмосферу, филтрирајући плаву и остављајући црвену и наранџасту. То је физика, а не романтика. Према истраживању оптичке физике са МИТ-а, интуитивно разумевање понашања светлости је у корелацији са вештинама просторног расуђивања.

5. Зашто видите лица у облацима или предметима?

Овај феномен назива се пареидолија. Мозак је еволутивно прилагођен брзом препознавању лица, чак и тамо где она не постоје. Когнитивни психолози идентификују пареидолију као знак осетљивости на обрасце.

6. Зашто се време убрзава како старите?

Како имате све мање нових искустава, мозак ствара ређа сећања, па време субјективно пролази брже. Детињство се чини дугим јер је све ново. Одрасло доба убрзава како се обрасци понављају. 

7. Зашто се лажи шире брже од истине?

Лажне информације су емотивније и једноставније, због чега се лакше памте и брже деле од сложених чињеница. Истина захтева нијансе, што успорава преношење. Емоције побеђују тачност на мрежи.

8. Зашто се људи плаше мрака?

У мраку недостају визуелне информације, па мозак замишља могуће претње. Тај страх је остатак еволутивног механизма преживљавања. Еволуција је ноћу фаворизовала опрез у односу на радозналост. Страх је постао адаптиван. Интелигенција укључује увид у сопствене реакције на страх. 

9. Зашто се највише сећате непријатних тренутака?

Снажне емоције, попут стида или срама, јачају памћење. Мозак означава стид као друштвено важан. Та сећања је теже избрисати. Срам остаје. Препознавање тога помаже у одвајању памћења од значења. Генијално размишљање не меша интензитет са важношћу. 

10. Зашто математика код неких људи изазива стрес?

Решавање математичких проблема активира центре за награду, али и за фрустрацију. Емоционална реакција је биолошка, а не знак слабости. Генијални умови раде са емоцијама, а не против њих. Логика није хладна - она је људска.

11. Зашто је неизвесност толико непријатна?

Мозак тежи предвидљивости. Неизвесност тера на стално преиспитивање, што је исцрпљујуће. Анксиозност попуњава празнину када одговори не стижу. Контрола се чини сигурнијом од истине. Психолошка истраживања показују да нетолеранција на неизвесност ограничава способност расуђивања. Интелигентне особе имају тенденцију да дуже трпе двосмисленост. Удобност незнања је когнитивна предност. Геније не жури са закључењем - чека јасноћу.

Ако вам је већина ових одговора деловала логично или интуитивно, могуће је да ваш начин размишљања превазилази просечне оквире. Интелигенција није само знање - већ способност разумевања света око себе.

(Сенса)