Извор:Фото: АТА имагес
"ШТА МАЈКУ НАВЕДЕ ДА ОСТАВИ": Певачица о тешком одрастању
17.01.2026.
08:27
ПЕВАЧИЦА Зорана Симуновић је имала веома тешко детињство, остала је без оца, али ју је и мајка оставила када је била мала.
Зорана је без устручавања гоорила о својој каријери и тешком одрастању.
Ретко ко зна да је песму " 101" посветила оцу без ког је одрасла:
- Песма "101" је животна прича како моје породице, а тако и многих породица, деце која су остала без родитеља. То је једина песма коју никада не бих могла јавно да изнесем уживо, и док сам је снимала било ми је јако тешко, а поготово сада када имам дете, још теже. Нису више хормони, ово су емоције... - рекла је Зорана којој су очи биле пуне суза и додала плачући:
- Доста ствари се у мом животу десило после "101" и тај мој одлазак на Косово одакле је мој отац, и човек не може да се исконтролише.
Зорана им ћерку и ужива у браку са колегом који је од ње старији три деценије:
- Она је радила ствари у датом моменту како је сматрала да је требало да ради, ја сам сада мајка и сматрам да радим најисправније. Да жалим за моментима, да и те како, поготово сад кад је Јована ту, највише фали и највише недостаје, да џангриза, да каже шта је добро, шта није. Она је јако кратко била у мом животу и ја у њеном. Умела сам Стеви да кажем да добро кувам на мајку, испоставило се да она није имала појма за кување. Моја мајка је једном дошла у Београд код нас у госте и ја кажем Стеви: "Јао Стево, сад ће моја мама да ти направи пуњене паприке, она то најбоље прави". Она је тад већ била болесна, али је крила да одлази. Мајка износи паприке, оне плутају по шерпи, гледа он у ону паприку, она се откотрља и он каже: "Ма хајде. дај ту урмашицу да пробам." Не треба ти нож, него мацола да би је разбио. Ништа Стева ту није јео. Каже ми да испржим крменадле, јер је гладан и ја кажем мајци: "Е мајко, остаде ти зет гладан поред тебе". Недостаје ми кад падам, ма само да ме саслушам, да се излајем да се истртљам, неко да ме подржи у нечему што није исправно, али да каже: "Океј дете, ти си моје, то је исправно" - рекла је Зорана коју су емоције преплавиле, те је заплакала:
- Људи, мајка каква год да је је она ће да недостаје, највеће ђубре да је, она ће да недостаје, јер мајка те носи девет месеци, мајка те роди, шта мајку наведе на то да оде, да те остави, ја њу не осуђујем и нећу никада, јер да није било ње, ја сад не бих била овде и не бих била каква јесам. Једина ми је жеља, да моја Јована једног дана каже: "Мајко, хвала ти што си ту". Каква год да је, најгора са улице, загрли своју мајку, пољуби је и захвали јој се, јер не знаш зашто је на тој улици и зарад чега. Тата може да ти буде свако, мајка не може, мајка те је родила.
(Ало)