СТРУЧЊАЦИ О РАТУ РУСИЈА-ЕВРОПА Што дуже траје, мање су шансе

Дејвид Ђио, професор на Краљевском колеџу у Лондону, и Даг Чалмерс, бивши официр британске војске и предавач на Универзитету у Кембриџу, размотрили су како би се такав сукоб развијао уколико би се остварио по Европу најгори могући сценарио - да Сједињене Америчке Државе одбију да пруже помоћ.

- Европа може да се бори у кратком рату, али не би могла да издржи дуготрајан сукоб – наводе аутори.

Своју тезу образлажу недостатком кључне опреме којом располажу искључиво Американци, а која омогућава, између осталог, допуњавање горива у ваздуху и обавештајне операције из орбите, преноси Wydarzenia.interia.pl.

Рат Русија – Европа

- То, међутим, не значи да Европљани морају да изгубе - наглашавају аутори, истичући економске и демографске предности Европе и позивајући се на речи премијера Доналда Туска.

BloombergAdria.com

- 500 милиона Европљана тражи заштиту од 300 милиона Американаца пред 140 милиона Руса - рекао је својевремено шеф пољске владе.

- А БДП НАТО-а, без урачунатог БДП-а САД, 10 пута је већи од БДП-а Русије - додају аутори анализе.

Европа, дакле, није без адута, иако - како примећују аналитичари - руско друштво и привреда функционишу у ратном режиму, што се не може рећи за Стари континент.

BloombergAdria.com

- (Руски председник Владимир) Путин је мање осетљив на губитке него његови демократски колеге. Када би Кремљ уочио да се унутрашња политика у Западној Европи колеба, могао би једноставно да претрпи почетне неуспехе и настави даље, као што је то учинио у Украјини. Што је рат дужи, то су шансе Европе мање – упозоравају аутори.

"Што је рат дужи, шансе су мање"

Стручњаци истичу да би се прва фаза сукоба састојала у слабљењу и заустављању почетног руског продора.

- Европске армије — нарочито Пољске, нордијских земаља, балтичких држава и Немачке — располажу одговарајућом опремом, провереним плановима и приступом железничкој и друмској инфраструктури – наводе аутори.

BloombergAdria.com

Заустављање руских снага било би могуће, под условом да Европа не попусти под притиском у првим данима сукоба. Проблем представљају унутрашње поделе унутар европског дела НАТО-а, јер, како наглашавају аутори, не сматрају све европске земље Русију кључном претњом.

- Различита перцепција претњи могла би брзо да претвори НАТО у ужу Коалицију вољних, са знатно мањом борбеном снагом. Лако је замислити да би Мађарска или Словачка одбиле учешће. Турска, још једна чланица НАТО-а, могла би да тежи улози посредника, а не директног учесника у борбама - наводе Ђио и Чалмерс.

Одбрамбени потенцијал Европе

Аналитичари примећују да су европске копнене снаге релативно добро припремљене за краткотрајан рат, док у ваздуху Европа располаже модернијим ловцима, али јој недостају капацитети које су до сада увек обезбеђивале САД - авиони за допуну горива и платформе за командовање.

BloombergAdria.com

Још лошија је ситуација на мору, где би Европљани морали да распореде снаге између два акваторијума - Балтичког и Црног мора, као и северних мора. Додатни проблем је свемир, где се поново јасно види одсуство Американаца и њихових сателитских обавештајних капацитета.

- Европа није беспомоћна, али се опасно навикла на амерички потенцијал… Кратак рат без америчких трупа могуће је добити, али само ако Европа радикално интензивира припреме - закључују стручњаци.

(Wydarzenia.interia.pl)