Извор:Фото: Википедија
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ОТКРИО: Ово је најопаснији тренутак у животу
22.01.2026.
17:41
БЕСЕДА Владике Николаја Велимировића упозорава на најопаснију замку после пораза – самоувереност. Текст о падовима, гордости и потреби за духовном опрезношћу.
Управо онда када човек поверује да је један пораз заувек оставио иза себе и да је тло под ногама коначно чврсто, започиње најтиша и најопаснија борба – борба против сопствене самоуверености.
Беседа Владике Николаја Велимировићаза 33. среду по Духовима не говори о очигледним падовима, већ о оним неприметним, који започињу у мислима, у осећају да смо „довољно добри“ и „довољно јаки“, а завршавају се тамо где се човек најмање нада – у поновном сусрету са истом слабошћу, само у другачијем облику.
Беседа о опрезности оних који мисле да су сигурни
„Који мисли да стоји, нека се чува да не падне.“ (И Кор. 10, 12)
Апостол који даје овакав савет добро је познавао природу људску и сву њену немоћ. Искуство свакодневно потврђује да тек што се човек усправио из блата греховног, већ поново посрће и пада.
BloombergAdria.com
Тек што се излечио од порока среброљубља, већ пада у порок славољубља. Тек што је пружио руку да помогне сиромаху, гордост га обара на другу страну. Тек што се привикао молитви, већ отвара уста да осуђује оне који још нису стигли дотле, пише Религија.
Или, тек што је осетио да га Дух Божји води путем спасења, човек се намеће као учитељ целом свету – и тиме, неприметно, отера Духа од себе.
Пад апостола Петра – опомена свима нама
Када је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви одрећи и разбећи, Петар, самоуверен у своју постојаност, узвикнуо је:
„Ако се и сви саблазне, али ја нећу.“
Али Господ, прозирући његово срце и видећи већ посејано семе гордости, одговара му:
„Ноћас, док петао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи.“
Ако се такав пад догодио апостолу, и то у непосредној близини Господа, како онда да се не догоди и нама?
BloombergAdria.com
Снага није у нама, већ у милости
Зато, браћо, када се подигнемо и повратимо од неког греха, када поново станемо усправно, то не треба приписивати себи, већ сили и милости Божјој.
Треба се чувати, обазирати, молити се Богу да поново не паднемо – ни на једну, ни на другу страну – већ да ходимо право путем Господњим.
Молитва за истрајност
Господе свевидећи, помози нам да се усправимо Духом ка Теби.
И када се усправимо, подржи нас да више не падамо.
Теби слава и хвала вавек. Амин.