ИЗБЕГЛИ ТРАМПОВ БЕС Воде је диктатори, некад била тиранију

Иако је у свом првом мандату Трамп, осокољен речима својих саветника, говорио да су Венецуела, Куба и Никарагва "тројка тираније", у другом је Никарагву - земљу к9оја је симбол тоталитаристичке владавине у којој је опозиција протерана - једва да и помиње. А на њеном челу су чак два диктатора: Данијел Ортега и његова супруга Росарио Муриљо. Зато се поставља питање који је рецепт режима у Манагви којим успева да избегне Трампов гнев?

Брачни пар Ортега и Муриљо, који су копредседници државе са седам милиона становника у Средњој Америци, током година су намештали изборе, преузимали контролу над осталим гранама власти и гушили опозицију, док су, по свему судећи, припремали своју децу за наследнике "трона". Занимљиво је да су се баш они некада борили против династичке диктатуре.

Стотине хиљада држављана Никарагве побегло је из ове сиромашне земље, неки и у Сједињене Државе. У међувремену, режим је ојачао везе са Русијом, Кином и другим америчким противницима, док су односи са Вашингтоном нестабилни. Никарагва јесте део споразума о слободној трговини са САД, али се суочила и са америчким санкцијама, царинама и другим казнама због репресије над сопственим народом, урушавања демократије и веза са Русијом. Чак је и садашња Трампова администрација користила такве мере, али се режим није сломио.

Иако је у свом првом мандату Трамп, осокољен речима својих саветника, говорио да су Венецуела, Куба и Никарагва "тројка тираније", у другом је Никарагву - земљу која је симбол тоталитаристичке владавине у којој је опозиција протерана - једва да и помиње. А на њеном челу су чак два диктатора: Данијел Ортега и његова супруга Росарио Муриљо. Зато се поставља питање који је рецепт режима у Манагви којим успева да избегне Трампов гнев?

Брачни пар Ортега и Муриљо, који су копредседници државе са седам милиона становника у Средњој Америци, током година су намештали изборе, преузимали контролу над осталим гранама власти и гушили опозицију, док су, по свему судећи, припремали своју децу за наследнике "трона". Занимљиво је да су се баш они некада борили против династичке диктатуре.

Стотине хиљада држављана Никарагве побегло је из ове сиромашне земље, неки и у Сједињене Државе. У међувремену, режим је ојачао везе са Русијом, Кином и другим америчким противницима, док су односи са Вашингтоном нестабилни. Никарагва јесте део споразума о слободној трговини са САД, али се суочила и са америчким санкцијама, царинама и другим казнама због репресије над сопственим народом, урушавања демократије и веза са Русијом. Чак је и садашња Трампова администрација користила такве мере, али се режим није сломио.

Зашто Никарагва није Трампова мета

Бриселски лист "Политико" пише, позивајући се на садашње и бивше државне званичнике да постоји неколико фактора који чине Никарагву мање приоритетном метом за Трампа:

• режим повлачи паметне потезе у борби против трговине дрогом - иако кријумчари дроге користе територију Никарагве, она није главно упориште картела као на пример Мексико
• нема значајне природне ресурсе на које би Трамп "бацио око" - има злата, али не довољно да би се истакла
• није велики број њихових држављана отишао у Сједињене Државе
• за разлику од Панаме, још једне земље којој је Трамп претио, нема канал који је од кључног значаја за светску трговину иако се повремено говори о његовој изградњи

"Није тренутно у центру пажње, али није небитна"

- Поука из Никарагве гласи: немој бити превише важан, немој срамотити Вашингтон и немој постати домаће политичко питање. За администрацију коју не занимају демократија и људска права, то је ефикасна стратегија опстанка ауторитарних режима - објаснио је Хуан Гонзалес, саветник за Латинску Америку у време администрације Џоа Бајдена.

С друге стране, никарагвански политичар у егзилу Феликс Марадијага сматра да то што Никарагва тренутно није у центру пажње не значи да је небитна.

- То значи да су геополитички интереси САД тренутно усмерени на друго место - истакао је он.

Прилика за опозицију

Код Трампа, који и сам често делује ауторитарно, много тога мора да се поклопи у правом тренутку да би му нешто постало важно, анализира "Политико". Активисти никарагванске опозиције још нису "сложили Рубикову коцку".

Неки опозициони активисти надали су се да ће америчке правне мере против венецуеланског лидера Николаса Мадура разоткрити везе између Манагве и Каракаса у трговини дрогом, што би дало разлог САД да јаче ударе на режим.

Указивали су на америчку кривичну оптужницу против Мадура из 2020. године, у којој се помињала Никарагва. Али у најновијој оптужници, објављеној након Мадуоровог хапшења 3. јануара, не помиње се Никарагва. Они се и даље надају да ће име ове државе појавити током суђења председнику Венецуеле.

(Политицо.еу)