ПАМТИМО ГА СЕДОГ: Како је Никола Симић изгледао у младости

На филму је дебитовао 1957. године у остварењу „Суботом увече“, а током своје каријере остао је препознатљив по незаборавним улогама:

• Димитрије Пантић у „Тесној кожи“
• Сава Митровић у „Лафу у срцу“
• Остојић у „Срећним људима“
• Трипко у „Јагоди у супермаркету“
• Мића у „Љубави, навици, паници“

Током шездесетих и седамдесетих, Симић је играо у бројним филмовима и телевизијским серијама које су постале култне:

• „Љубав и мода“
• „Народни посланик“
• „Пре рата“
• „ТВ Буквар“
• „Рађање радног народа“
• „Дипломци“
• „Буба у уху“
• „Црни петак“
• „Хитлер из нашег сокака“
• „Више од игре“
• „Сумњиво лице“

Погледајте слику Николе Симића из младости: фотографија с позорнице, с глумицом Снежаном Никшић из 1965.

Поред филмова, Симић је био омиљен на телевизији и у позоришту, где је показао свестраност и талент за комичне и драмске улоге. Његов рад у Југословенском драмском позоришту и сарадња са бројним реномираним редитељима и глумцима учврстили су његов статус легенде домаће сцене.

Приватни живот и последњи дани

Симић је преминуо 9. новембра 2014. године у 81. години, након борбе са раком простате, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, поред свог брата Славка Симића, такође истакнутог глумца.

Никола Симић:  фотографија из Пуле, настала 1975. године.

Славко Симић је 1970. године у разговору за ТВ Ревију открио да је управо он утицао на свог млађег брата Николу да почне да се бави глумом.

- Вероватно да сам ја утицао на свог млађег брата Николу. Ја сам од најранијег детињства желео да постанем глумац. Одлазио сам у позориште, постао сам члан драмске дружине, одлазио на пробе. Често је са мном ишао и Никола. Можда је то утицало на њега да заволи глуму - присетио се том приликом Славко.

Његов брат Никола, открио је у једном од интервјуа како га је Славко насамарио, када је пожелео да се упише у средњу уметничку школу у Новом Саду.

BloombergAdria.com

- У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десет година сам сазнао праву истину. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео поздрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ "положио пријемни испит"...

Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму - рекао је једном приликом Никола.

(Курир)