ЈЕЗДИЋ КАО ЛУКА ЛАБАН: Професионалац - поново

Тридесет шест година од праизведбе „Професионалца“ у Звездара театру, 10. јануара 1990, антологијска драма Душана Ковачевића која је са Данилом Батом Стојковићем у лику Луке Лабана стекла култни статус, враћа се на сцену, а премијера је заказана 21. фебруара.

У новој Ковачевићевој глумачкој подели као Луку Лабана видећемо Ненада Јездића, Игор Ђорђевић игра писца Теодора Теју Краја, Ана Франић Марту, секретарицу, а Једног, сасвим нормалног лудака Душко Ашковић.

Како је најављено, у ауторској екипи представе су и сценограф Владслав Мунић Канингтон, костимографкиња Драгица Лаушевић, избор музике ради Владимир Марковић, а продуцент представе је Драгиша Ћургуз. Карте за премијеру су већ у продаји, а репризе су заказане 25, 26. и 28. фебруара, пише "Данас".

Подсећања ради, „Професионалац“, илити „Тужна комедија по Луки“ прву премијеру доживео је у атмосфери великих друштвених тензија, нарастајућих политичких и националних подела и притисака, који су најављивали ратне 90-те године. У бриљантној Ковачевећевој подели на челу са Батом Стојковићем, Теју Краја је играо Богдан Диклић, Марту Неда Арнерић, а Нормалног лудака Вања Јанкетић.

Прича о сусрету бившег агента Државне безбедности са писцем и универзитетским професором кога је пратио десет година, свакодневно извештавајући своју службу о његовим „антидржавним“ начелима и понашању, у којој Ковачевић са пуно цинизма и ироније говори о овдашњем менталитету и апсурду живљења у полицијској држави, одиграна је 416 пута, од тога 138 пута на гостовањима, а видело је близу 140 хиљада гледалаца.

Душан Ковачевић је за „Професионалца“ добио пет награда, Бата Стојковић осам, а представа се на сцени Звездара театра непрекидно играла „на карту“ више од 10. јануара 1990. до 13. фебруара 2002, и по популарности и месту у нашој позоришној историји до данас је остала непревазиђена.

Последње извођење „Професионалца“ остало је упамћено и по томе што је Бата Стојковић, због велике жеље младих глумаца из Словеније који никада нису имали прилику да га гледају у улози Луке Лабана, иако је био већ тешко болестан, дошао у позориште да одигра представу. Преминуо је после месец дана, 16. марта 2002.

А у својим сећањима Богдан Диклић је записао догађај са 300-тог извођења представе: https://www.youtube.com/watch?v=-d2Awj6qL94

"На том јубиларном игрању Бата ми је поклонио златни сат „лонгинес“. Сви су осим мене знали да ће уместо реквизита на сцени бити тај сат. Ја сам приметио да је златније боје уместо оног сребрног реквизита који је пре тога 299 пута коришћен, али нисам ништа посумњао, а нисам ни имао наочаре да прочитам посвету у тренутку када га отварам на сцени. Тако да нисам видео да пише „Мом Дику, Бата“. После представе ме је послао по њега и када сам онако збуњен видео посвету, заплакао сам”.

Ковачевићева „Тужна комедија по Луки“ убраја се у његова најбоља остварења, више од три деценије и даље се игра у многим позориштима у региону, али и на многим европским сценама.

Његов „Професионалац“ извођен је у престижном париском Тхеатре де ла Вилле, у Јерусалиму као први икад изведен српски комад на хебрејском језику, преведен је и на каталонски, а 2005. имао је премијеру у Националном театру Каталоније у Барселони, и на галего језику у Баскији.

А у историји Стеријиног позорја забележено је да је „Пофесионалац“ у режији француске редитељке Лоранс Калами, копродукција два швајцарска позоришта, из Женеве и Лозане,  тријумфовао 2004. – освојио је две Стеријине награде,  за најбољу представу и најбољу режију.