МИСЛИЛИ ДА ЈЕ РОМ: Глумац зверски ПРЕТУЧЕН у центру Београда

Глумац Драган Максимовић у својој богатој каријери оставрио је више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији, а његову блиставу каријеру прекинула је кобна ноћ, након које је преминуо 4. фебруара 2001. године.

Ноћ која је променила све

Блиставу каријеру уметника променила је кобна ноћ 18. новембра 2000. године, када је мучки претучен испред некадашњег ресторана "Бели град" на Зеленом венцу. Максу су, како се сумња, напали хулигани - навијачи Рада, док су пролазници гледали.

BloombergAdria.com

Прошло је 26 година од те вечери, а починиоци никада нису пронађени, нити су одговарали за оно што је уследило.

Макса је био дугогодишњи астматичар, дијабетичар и свеже оперисан од катаракте, тако да им се није супротставио. Зверски су га пребили, и то пред гомилом људи, пролазника, сведока...

И нико ништа није предузео да му помогне.

Газда кафане, не само да ни на један начин није покушао да заштити глумца, већ их је све истерао напоље и испред пивнице почело је зверско пребијање Драгана Максимовића. Пролазници такође нису ништа предузимали, неки су равнодушно окретали главу на другу страну, док су други само немо посматрали овај животињски масакр.

 

Глумчев рођак га је касније таксијем пребацио у Ургентни центар, где су констатовани преломи бутне кости и карлице. Потом је пребачен на ортопедију, а затим на пулмологију. Бутна кост није могла да му срасте па су га поново вратили на ортопедију али лекари, због све лошијег стања у коме се налазио, нису могли да га оперишу.

Почетком фебруара 2001. године пао је у кому, а преминио је 4. фебруара 2001. од емболије. И после свирепог напада и болна три месеца која је провео у болници, до самог краја овај велики уметник и још већи човек одбијао је да сарађује са полицијом и пружи податке о нападу јер је захтевао да се, како је тада рекао, ови млади људи не гоне кривично.

BloombergAdria.com

Заборављен или не?

Спомен-плоча Максимовићу постављена је 18. новембра 2006. на иницијативу редитеља Горана Марковића, који је, у писму градским властима, указао да је Максимовић из неког разлога заборављен, а његов страшан крај заташкан, те да убице нису приведене правди.

Да га једино породица, пријатељи и колеге нису заборавили говори чињеница да се сваке године мали, али одабрани круг људи окупи на годишњицу смрти овог великана код његове спомен-плоче на Зеленом венцу где полажу венце.

У београдском насељу Вишњичка бања једна улица носи његово име.

(Курир)