УМРО У ТУЂИНИ Вук на самрти молио да му ОВО донесу из Србије

Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика који је увео фонетски запис "пиши као што говориш", врло је интригирао тадашњу јавност због многих поступака, занимљивог живота и важних функција које је имао. Свештеници су му спочитавали да користи „језик говедара", подржаваоци његове реформе српског језика су били прогањани, али Вук није одустајао.

- Оно што је Никола Тесла у науци, Милош Обреновић или Карађорђе у политици, Иво Андрић у књижевности, то је Вук Караџић у домену глобалне духовне револуције - стварања језика, књижевности и правописа и нарочито скупљања народних умотворина, којима је један Гете био фасциниран - каже за ББЦ Ђорђе Кадијевић, режисер телевизијске серије „Вук Караџић".

BloombergAdria.com

Како су заиста изгледа последњи сати Вука Караџића?

Преминуо је у Бечу, далеко од родног Тршића и Србије, а његова смрт означила је крај једне епохе. Умро је пре него што су његове идеје о стандардизацији српког језика званично прихваћене у Кнежевини Србији.

О његовој смрти имамо два веродостојна записа. Први је записао Александар Сандић (1836 - 1908), који је једно време био и лични Вуков секретар, а други је записала његова ћерка Мина, коју је од милошти звао Соко.

Сандић је написао велики број чланака о Вуку. Посебно је често описивао Вукову смрт, најопширније у тексту који су објавили Голуб Добрашиновић и Боривоје Маринковић у књизи "Сусрети с Вуком".

У чланку „Смрт Вукова“ Сандић је записао:

„До пред подне оног дана када ће умрети, казивао је, по свом обичају, нешто у перо свом писару и читачу Тиролу — док му у посету не дође славни лекар, професор др Шкода. Распита се како му је, прегледа га и нареди да се старац мане посла. Нека нешто презалогаји, па нека прилегне да се одмори... Старина Вук послуша лекара. У постељи заспа – што 'но кажу – као окупан.

Око четири сата предвече тргну се из сна, ожеднео. — Мина, соколе (тако је од милоште звао своју ћерку Вилхелмину), да ми је сад да се напијем воде са 'Корита Иванбегових', чини ми се да бих одмах оздравио! — Мина му донесе чашу воде. Испи је у сласт. Погледа по соби; застаде погледом на красним јаворовим гуслама изнад своје постеље, с прочелом о зиду. Клону главом на узглавље и, помислиш, заспа – а не, издахнуо је. Тако се лако старац растао с душом...

BloombergAdria.com

Мина о очевој смрти

У заоставштини аустријског књижевника Лудвига Аугуста Франкла (1810–1893), који је водио доста живу преписку с Мином Караџић-Вукомановић, чува се једна Минина забелешка о Вуковој смрти.

Вук је, према Минином казивању, умро 7. фебруара (по новом календару) у 4 сата после подне. Тога дана био је силно жедан. Имао је температуру. Бунцао је и стално тражио да једе краставце из свог брдовитог завичаја — Тршића. Имао је велике болове. „Траје ли још увек исто? Неће никада проћи“, биле су Вукове речи.

Мина је непрестано била уз свог оца. Вук ју је звао својим "соколом", јер је стално облетала око њега, будно мотрећи на сваки његов покрет. На самрти, обратио јој се речима: „Стално слушам како око мене удараш својим крилима.“

У постељи је провео само један дан. Према Минином запису, и тада је желео да настави с радом – затражио је рукописе да исправља.

„Сутра ме нећете у њему (кревету прим.аут.) задржати“, рекао је.

Упркос томе што је умирао, говорио је одлучно: „Жури ми се! Што се зими не сврши – никад се то неће урадити. У пролеће морам поново да путујем.“

BloombergAdria.com

Чиме се све бавио Вук Караџић?

Иако је већи део свог живота провео у Бечу, Вук Караџић је у Београду оставио значајан траг. На место градоначелника дошао је 29. марта 1831. године када је кнез Милош “сојединио” Магистрат београдски са Судом београдским и именовао га за председника те институције што је, у ствари, био први човек престонице с платом од 1.200 форинти сребра.. У Београдском магистрату Вук је морао да решава различите управне и судске спорове, као што се види из његових записа у судским протоколима.

Осим спорова грађанско-правне природе, решавана су и разна кривична дела: крађа, силеџијство, убиства… Ипак, на положају градоначелника Београда Вук је остао око годину дана. После свог кратког искуства на месту градоначелника које му се очигледно није допало, у писму Димитрију Давидовићу написао је овако:

- За президента Магистрата нахије и вароши Београдске може се наћи готово у сваком селу човек, који ће, у данашње време, све оне послове свршавати, као и ја, а ја, живећи по својој вољи, могао би што радити, што сваки не може  - пренео је Натионал Геограпхиц својевремено Вукове речи.

BloombergAdria.com

Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору.

Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића није толико познат нити изучаван.

(Стил)