НИКО И НИШТА: Нови роман Зорана Илића

Роман Зорана Илића описује савременог човека. Сви ми и мамо неку улогу у животу, али да ли смо свесни своје истинске улоге, оне најважније, људске, верске... Оне која безусловно даје и која бива повређена. Управо ћему открити ту улогу у овом роману. 

Како се постаје Нико и Ништа?

- Одлука је на свима нама појединачно. Или нас животне околности доведу у такво стање. Чак ни јунак из романа “Нико и ништа у Београду” није баш сасвим нико и ништа у граду у ком живи, којим се свакодневно креће… Већ је он пре неко ко жели, ко покушава да постане неко и нешто у том граду, у Београду, у овом времену. Да би то постао, он се окреће уметности, пре свега, филму. Тако он осмишљава своју егзистенцију. Као стваралац, креатор… Све друго му је мање
важно, да кажем неважно.

BloombergAdria.com

У којим је тренуцима човек бива стављен у тачку заборава и како се васкрсава из ње?

- Страх од заборава… А као да нас све мање-више чека заборав. Чак и када смо на неком назови врху, то се брзо круни и поново нас гура према маргини. Према забораву… Тако да бих рекао је такво стање, природно стање и да га треба прихватити… Равнодушно… Савладати и превладати неку своју личну нарцисоидност…

Да ли се дешавало да Ваш роман пореде са романом Алберта Камија, односно "Странцем"?

- До сада, није, а верујем да неће ни убудуће. Наслов романа сам, да тако кажем, “позајмио” од Џорџа Орвела “Нико и ништа у Паризу и Лондону” који је, наравно, много суровији од мог романа. И Орвелов јунак, тј. он сâм је на правом рубу егзистенције радећи најтеже послове, живећи у собама које се не греју… Са оскудним намештајем…
За разлику од Орвеловог мој, безимени јунак живи у овом граду, у Београду, од невелике социјалне помоћи… Одбијајући да потражи прави, плаћени посао. Као да је то његова побуна против таквог устројства друштва које га после три И по деценије рада проглашава за технолошки вишак…Тако свет уметности и уметника постаје његово животно опредељење. У Загребу режира позоришну преставу… У Београду на свом рачунару монтира кратке филмове…Похађа бесплатне филмске радионице… Покушава да напише сценарио за филм…Свакодневно посећује фотокопирнице штампајући своје записе… Од којих ће можда
једног дана постати књижевно дело…

Да ли смо свесни да сваког тренутка можемо постати одбачени у
друштву, одбачени од најближих?

- Можда је право је питање да ли ми друге одбацујемо, удаљавамо их од
себе или то чине други у односу на нас. Рекао бих да је то обострано. Што говори о овом свету, о овом времену…Дакле, што се тиче одбачености од ње се баш и не може побећи. Јер, свакодневно губимо по неког пријатеља док тешко стичемо нове… Наше везе су
најчешће површне, плитке… Не успевамо да им удахнемо прави, истински живот… што би рекао Кундера: живот је негде другде…

BloombergAdria.com

Шта више преовладава у роману, безосећајност, разочарење, бол,
опроштај или жеља за осветом?

- Од свега наведеног, помало: и безосећајност, и разочарење, и бол…
Али највише равнодушност, као један гард, позиција главног јунака романа према свету који га окружује… Чији је он део. Не очекује пуно од других, као што ни другима не нуди превише од себе… Можда је то проклетство велграда, метрополе…Свеопште отуђености.
Као да је празна љуштура која више нема шта да понуди овом свету. Јер и оно што ствара, креира, ти кратки филмови: никоме баш ништа не значе. Други су равнодушни према њему, он је равнодушан према другима… И то је тај зачарани круг из кога као да нема излаза…

Живети од успомена, лек или казна?

- Казна свакако није. Пре би могло рећи да је лек. Благотворан и делотворан лек. Али понекад горак лек док га конзумирамо… Уносимо у себе…

Зашто бити део "Културног корена"? Зато што је изузетно важно доприносити култури када се праве вредности заборављају или што цитат каже "Култура је мост између прошлости и будућности." Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.

Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу: нпортал.инфо@гмаил.цом

Забрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!