МИНХЕН 2007: Путинов говор који је најавио рат у Украјини

У петак ће се традиционално одржати 62. Минхенска безбедносна конференција од 13. до 15. фебруара 2026. На њој се очекује око 60 шефова држава и влада. Скуп се сматра најважнијим форумом за теме везане за безбедносну политику. Занимљиво, ове године ће теме бити готово идентичне као и на конференцији из 2007. То није случајност.

Наиме, током 43. сигурносне конференције која се 10. фебруара 2007. одржала у баварској престоници, до тада симпатични Путин је шокирао Запад и из темеља продрмао униполарни светски поредак.

Рат против тероризма је био у пуном јеку, Буш и Пол Волфовиц су срушили Садама Хусеина и сањали век америчке доминације (Пакс Американа). Но, Путин их је непријатно изненадио својим говором у којем је поменуо Униполарни светски поредак, ширење НАТО-а према истоку и ирански нуклеарни програм.

Данас се тај говор сматра поруком Русије Западу да неће прихватити подређену улогу у светској политици. Путин је тада по први пут јасно рекао да Русија има своје спољнополитичке циљеве и дао је до знања да је Русија спремна да брани своје интересе и преузме активнију улогу у обликовању глобалног поретка.

Говор је изазвао сензацију у целом свету. Учесници скупа и медији говорили су да свету прети нови Хладни рат. Критичари тај говор виде као јасну најаву руских империјалистичких тежњи које су почеле годину дана касније у Грузији, а кулминирале нападом на Украјину.

Москва пак тај говор види као рано упозорење Западу да Русија неће толерисати западне хегемонистичке претензије. Кремљ тврди да су НАТО и ЕУ игнорисали то упозорење и изазвали рат који бесни у Украјини, уместо да су прихватили мултиполарни светски поредак.

Говор који је променио све

Руски председник је током говора критиковао оно што је назвао монополистичком доминацијом САД у глобалним односима и њихову готово необуздану употребу силе у међународним односима.

И сам Путин је после напада на Украјину рекао да се НАТО мора вратити на границе из 1990. 

Током говора Путин је осудио америчке планове о постављању противракетног штита у источној Европи којег су затражиле европске чланице у априлу 2007. 

Путин је рекао да када је питао Вашингтон зашто постављају ракетни штит у Пољској и Чешкој, Американци су му одговорили да је то за обрану од Северне Кореје.

Говор је у Русији постао познат као Минхенски говор. 

Бројне реакције

Тадашњи главни секретар НАТО-а Јап де Хуп Шефер тврдио је да противракетни штит неће нарушити однос снага с обзиром на то да се ради о десетак пресретача у Пољској и радару у Чешкој.

Сенатор Џо Либерман изјавио је да је говор био провокативан и звучао као увод у нови Хладни рат. Пољски институт за међународне послове описао је Путинов цитат из говора Манфреда Ворнера као непотпун. Навели су да се Ворнерово обећање односило само на нераспоређивање НАТО снага на територију Источне Немачке после поновног уједињења.

Амерички политички научник Ендрју А. Михта тврди да западни челници нису 2007. препознали говор као практичну објаву рата. Амерички политиколози Џон Џосеф Миршајмер и Стивен Ф. Коен уједињени су у ставу да је говор те судбоносне суботе у фебруару 2007. Путиново најексплицитније упозорење да Русија доживљава ширење НАТО-а на исток као претњу својој националној безбедности.