Да ли Европа има прво хиперсонично оружје? Тестиран прототип

Компанија је ове недеље објавила да је прикупила 23,3 милиона евра у инвестиционој рунди Серије А и да је успешно тестирала прототип хиперсоничне ракете, што је први пут за приватно финансирану европску компанију.

Тест је спроведен на свемирском тестном полигону Андоја у Норвешкој, а прототип је достигао брзине веће од 6 Маха, или више од 7.400 километара на сат, са дометом од преко 300 километара.

Према компанији, сви системи су функционисали „номинално“ и током успона и повратка у атмосферу.

Европа нема времена

Генерални директор и суоснивач компаније Хиперсоника, Филип Керт, сматра да је време кључно питање.

- Типичан развој ракетног система траје десет или двадесет година. Ми у Европи немамо двадесет година - рекао је Керт, додајући да се континент налази у потпуно новој безбедносној реалности,  преноси Resilience Media.

BloombergAdria.com

За разлику од великих одбрамбених гиганата који располажу десетинама милијарди евра и раде у државним конзорцијумима, Хиперсоника је мала компанија са око 50 запослених, основана тек 2024. године. Али управо у тој „малобројности“ Керт види предност – брже одлуке, мање бирократије и итеративни приступ развоју.

Ко стоји иза новца?

Инвестициону рунду предводи лондонски фонд Plural, познат по улагању у дубоко технолошке и одбрамбене пројекте, док у кругу инвеститора учествују и General Catalyst, SPRIND (немачка државна агенција за дисруптивне иновације) и 201 Ventures.

General Catalyst је претходно учествовао у почетној рунди финансирања вредној 2,5 милиона евра.

Износ од 23 милиона евра, у глобалном контексту, није много – посебно када се упореди са америчким стартаповима, где се стотине милиона долара улажу у хиперсоничне пројекте. Међутим, Хиперсоника верује да им комбинација дизајна софтвера и бржег развоја омогућава да уштеде значајне количине новца. Компанију су основали Керт и Марк Евенц, два немачка научника који су се упознали током својих докторских студија на Оксфорду.

BloombergAdria.com

Њихово интересовање за хиперсонику почело је као академска фасцинација сложеношћу проблема, али се брзо претворило у питање европске безбедности.

Према речима инвеститора, Хиперсоника се ослања на концепт „софтверски вођене производње хардвера“, што омогућава више симулација и јефтиније тестове у раној фази. Колико је тачно њихова технологија јефтинија, компанија за сада није спремна да открије. Следећи корак је повећање прототипа до пуне величине ракете, а тестирање је планирано већ за крај првог квартала ове године – што је, по свим стандардима, изузетно брз темпо за одбрамбену индустрију.

Да ли ће Хиперсоника успети да пређе пут од пробних летова до стварне производње и оперативне употребе остаје отворено питање.

BloombergAdria.com

Али у време када Европа све више говори о стратешкој аутономији и самоодбрани, јасно је да такви пројекти више нису научна фантастика. Као што је рекао један од инвеститора, „ако нисте спремни да инвестирате у технологије које још не постоје – не би требало да се бавите овим послом“.

Хиперсоника очигледно рачуна управо на ову врсту ризика.