СТАРАЦ ИЛИЈА "Никада не куцајте у дрво, може бити опасно..."

• Старац Илија Оптински упозорава да су куцање у дрво и слични обичаји знак сујеверја, а не вере.
• Православље учи поверењу у Божју промисао, а не ослањању на "знаке" и ритуале из страха.
• Вера се живи кроз Јеванђеље, молитву, оцрковљење и делатну љубав, а не кроз празне навике.

Један од највећих савремених духовника подсећа да православна вера не почива на случајности и знаковима, већ на одговорном живљењу Јеванђеља, без изговора.

Постоји једна подмукла и упорна духовна болест савременог човека: потреба да се осећа сигурним тако што ће се ослонити на празне знаке, ритуале без смисла и полуверје. Куцање у дрво, призивање среће, изговарање реченица "за сваки случај" – све то изгледа безазлено, али иза те навике крије се дубока пометња у односу према Богу. Управо ту рану прецизно дотиче поука старца Илије Оптинског, нудећи одговор који није ни лак ни утешан, али јесте истинит.

Када сујеверје замени поверење у Бога

Старац Илија је говорио без увијања, разголићујући стање душе човека који жели заштиту, али без поверења, сигурност, али без вере:

- Шта Бог не допусти, то се никада неће догодити. А ми мислимо да можемо избећи нешто лоше ако куцнемо по столу и изговоримо: "Пу, пу" (да не чује зло). То огољује нашу греховност, наше неверје, нашу беду. Верујемо у случајност, а не у Промисао Божју, верујемо у судбину, а не у Бога Сведржитеља, у чијим рукама је благостање или неблагостање, не само одређених људи, него и судбина целог света - говорио је старац Илија, а затим би додао:

- Ми никако не смемо да се бојимо. Бог има сву моћ. Међутим, заборављати да се ђаво стално супротставља човеку, не смемо. Не смемо да захладнимо у вери и ослабимо у молитви.

Православље није обичај, већ непрестана борба

- Нека свако живи по Јеванђељу; више од онога што је речено у Јеванђељу неће нико рећи. Најважнија борба за сваког од нас јесте да живи у складу са православним учењем. Човек обавезно мора бити оцрковљен – наоружан благодаћу Духа Светог против сатанске злобе и греха. Такође, мора да се труди да помаже другима. Треба се бавити стваралачким пословима, ратовати против чамотиње, лењости и равнодушности према својој земљи и људима - говорио је старац Илија Оптински.

Ова поука не оставља простор за неутралност. Она не допушта да се вера сведе на навику нити да се Бог потисне у страну док се живот води по правилима страха и сујеверја. Старац Илија подсећа да православље није збир лепих мисли, већ борба – свакодневна, лична и одговорна. Борба против равнодушности, против духовне лењости, против вере која се троши само на речи. Његова порука је јасна: човек који се ослања на Промисао Божју не бежи од стварности, већ јој излази у сусрет, ојачан молитвом, оцрковљењем и делатном љубављу. Ту нема магије – само вера која стоји усправно, пише Религија.