"НИСУ МИ ДАЛИ ДА УСВОЈИМ ДЕТЕ, БИО БИХ СЈАЈАН ОТАЦ"

- То је било 2005. године, и могу да кажем да ми се живот променио из корена. Од тог тренутка живим потпуно нов живот. Тада сам имао 35 година и помогао сам колико сам могао, водио га на терапије, међутим, то није помогло много. Предлагао сам да се за лечење примени нека алтернатива, али лекари нису хтели ни да чују. Нисам хтео да наваљујем, мислио сам да знају шта раде, али очигледно је било супротно - рекао је Др Иги.

Након огромне трагедије, када је сахранио брат, преминуо му је и отац, а неколико година касније и мајка. Остао је сам.

- Годину и по дана након братове смрти умро је и тата. Он је био професор физичког, био је легенда и сви су га знали. Ја сам га наследио, само што сам легенда у музичком смислу. Мама је умрла 2013. године, издржала је седам-осам година након братове смрти, али је много патила за њим. За родитеље нема ништа горе него када изгубе дете. Силом прилика сам остао сам, и није решење да сада и ја одем за њима. Првих годину дана нисам могао да нађем мир, али је сада све океј - признаје Иги.

Његов брат се до последњег дана борио, али био је негативан, а Игор није желео да се меша у његово лечење. Сматра да су лекари могли више да му помогну, због чега је сада разочаран.

- Он је био на хемиотерапији, ишао сам да га обиђем. У кући је био два дана пред смрт и тада је био јако лоше. Морао је да оде у Ургентни центар, зато што та терапија разваљује организам, и узрок смрти била је тромбоцитопенија. Доктори су се разлетели како би му дали трансфузију, али то није помогло. Он и ја нисмо много разговарали и имао је изразито негативан став према болести. Више је комуницирао са мамом, а ја нисам желео да сметам. Нисам се мешао јер је доктор рекао како ће га он "оправити". Касније, када је умро, рекао сам му: "Лепо си га оправио." Данас је много другачије и сигурно не бих дозволио да то оде у том смеру. Ми смо лекарима само статистика и бројеви, они нас не гледају као људе него, нажалост, као бројеве - сматра денсер.

"Био бих диван отац, али нико не да да усвојим дете"

Др Иги не крије да пати што се није остварио као отац и да због тога живи живот без смисла.

- Наравно да ми породица фали. Нема дана да не помислим на родитеље и брата који, нажалост, нису више живи. Шта да радим, знам да морам даље и да живот тече даље... Морам да смогнем снаге и да наставим даље сам. Наравно, никада није касно, можда једног дана дођу нека жена и дете, видећемо, започео је Др Иги.

Он је истакао да никада није био у браку, али да га то не плаши и да има још времена за праву љубав.

- Никада нисам био у браку и немам децу, али било је ту пуно девојака и веза. Тренутно је тај "статус qуо". Није то ништа трагично, има још времена, изгледам као да имам тридесетак година и сигурно да има још времена за те ствари, рекао је и додао да би волео да се оствари као отац.

- Ја сам социјално биће, нисам се родио да будем сам. Када видим своја искуства у животу и шта се све данас дешава, кажем - и боље што сам сам, јер се људи према мени не понашају баш како би требало. Мени нико не би дао да усвојим дете, јер сам мушкарац и живим сам. Био бих диван отац, јер сам јако одговоран, тачан и прецизан. Моје дете би имало све што треба и не би му ништа фалило у животу. Добио бих неки смисао живота, јер бих посветио живот њему. Овако живим живот без смисла, јер су управо деца смисао живота. Концерти ће доћи и проћи, биће свега, али нас неће бити. Ако ја не будем имао мушког наследника, породица Тодоровић ће се угасити.

(24Седам)