ЗАПАД СТРАХУЈЕ ОД РАТА Канађани се боје САД, а Европа Русије

У свих пет земаља обухваћених истраживањем - Сједињеним Државама, Канади, Великој Британији, Француској и Немачкој, велика већина испитаника верује да свет постаје све опасније место.

Американци, Канађани, Французи и Британци верују да је вероватније да ће Трећи светски рат избити у наредних пет година. Резултати ће сигурно утицати на дискусије међу светским лидерима који се данас окупљају на годишњој Минхенској конференцији о безбедности.

Страх од Трећег светског рата расте

Удео бирача који предвиђају још један светски рат нагло је порастао од марта 2025. године, када је Public First последњи пут поставио то питање.

- Промена у западном јавном мњењу за мање од годину дана одражава драматичан помак ка неизвеснијем свету, где се рат сматра вероватним, а савези нестабилни - рекао је Себ Врајд, шеф истраживања у Public First, јавља Политико.

Тренд је посебно изражен у Уједињеном Краљевству, где 43 одсто испитаника верује да је нови светски рат „вероватан“ или „врло вероватан“ да ће избити до 2031. године, у односу на 30 одсто у марту 2025. године.

Скоро половина Американаца, 46 одсто, верује да је још један светски рат „вероватан“ или „веома вероватан“ у истом периоду, што је пораст у односу на 38 одсто прошле године. Од пет испитаних земаља, само је у Немачкој већина веровала да је трећи светски рат у наредних пет година мало вероватан.

Трамповa Америка као претња

Забринутост расте и због четворогодишњег рата Русије са Украјином, коме се крај не назире, као и због америчких војних акција под председником Доналдом Трампом у Ирану, Сирији, Венецуели и Африци.

Иако се Русија у Европи доживљава као највећа претња миру, занимљиво је да Канађани Трампову Америку виде као највећу безбедносну претњу.

У Француској, Немачкој и Великој Британији, САД су друга највећа претња, помињана знатно чешће од Кине. Сходно томе, најмање једна од три особе у САД, Великој Британији, Француској и Канади верује да је вероватно или веома вероватно да ће нуклеарно оружје бити употребљено у рату у наредних пет година.

Више за одбрану, али не на њихов рачун

Иако већина бирача у Француској, Немачкој, Уједињеном Краљевству и Канади сматра да би њихова земља требало да троши више на одбрану, отпор расте када се постави питање како је финансирати. Подршка већој потрошњи нагло опада када се испитаницима каже да би се то платило смањењем других услуга, повећањем јавног дуга или вишим порезима.

Француска и немачка јавност ће ове године мање вероватно подржати веће одбрамбене буџете са таквим компромисима него што је то био случај прошле године. Док је 2025. године 40 одсто Француза и 37 одсто Немаца подржавало веће одбрамбене издатке упркос компромисима, ове године је та подршка пала на 28 одсто у Француској и 24 одсто у Немачкој.

- Наша анкета показује да растућа забринутост због рата не даје лидерима слободу да значајно троше на одбрану. Штавише, бирачи су сада мање спремни да направе компромисе потребне за јачање војне безбедности - рекао је Врајд и додао:

- Европски лидери су стога у невољи, не могу се ослонити на САД, не могу ово користити као разлог за домаћа улагања и под већим су притиском да хитно реше овај проблем у свету где се чини да је сукоб ближи него икад.

Сумње у војску ЕУ

Анкета је такође показала значајан скептицизам према идеји сталне војске ЕУ под јединственом командом, коју је поменула Европска комисија. Такав предлог подржава само 22 одсто испитаника у Немачкој и 17 одсто у Француској.

С друге стране, обавезна војна служба је најпопуларнија у Немачкој и Француској, где ту идеју подржава око половина становништва.

Истраживање је спровела агенција Public First од 6. до 9. фебруара на узорку од 10.289 одраслих путем интернета. Анкетирано је најмање 2.000 испитаника у САД, Канади, Великој Британији, Француској и Немачкој.  Резултати за сваку земљу су пондерисани да би били репрезентативни према старости, полу и географском подручју. Маргина грешке је ±2 процентна поена за сваку земљу.