Ако Трамп нападне Иран, ове земље су на првој линији РАТИШТА

Главни разлог за страх америчких савезника у Заливу јесте иранска одмазда. Иако би требало да уживају америчку заштиту, савезници би се нашли на првој линији ратишта.

Управо су те земље, заједно са Оманом, апеловале на Трампову администрацију у јануару да одложи нападе због крвавог гушења масовних протеста у Ирану, рекао је саудијски извор за Франс Прес, те и даље поручују да неће допустити да се њихова територија и ваздушни простор користи у случају рата.

Иран, иако је ослабљен током дванаестодневног рата у јуну 2025. године, остаје сила способна за жестоке нападе.

Заливске земље "знају да су рањиве јер Иранци имају довољно основних пројектила средњег домета који им омогућавају гађање виталних тачака тих земаља: постројења за десалинизацију морске воде, нафтних чворишта и електрана", рекао је Пјер Разух, директор студија у Медитеранској фондацији за стратешке студије (ФМЕС).

BloombergAdria.com

"Без те инфраструктуре, те вруће и пустињске земље могле би да постану немогуће за живот", нагласио је Разуx.

Нафтна криза

Те нафтне државе "забринуте су због напада на енергетску инфраструктуру и могућег блокирања пловидбе" у уском грлу Хормушког теснаца, подсетила је Синзиа Бјанко, истраживачица за Залив у Европском већу за спољне односе (ЕЦФР). Те су земље тренутно ангажоване у скупим политичким агендама: промени економског модела, великим радовима и енергетској транзицији.

"Све би било компликованије са нафтном кризом. Управљање сигурносним последицама промене режима у Ирану додало би нови слој сложености", објаснила је Бјанко.

Уз то, додао је Пјер Разуx, такав би сценарио могао да подстакне Кину, великог купца заливске нафте, да покуша да смањи своје везе са регионом. То би била лоша вест за заливске земље које покушавају да уравнотеже своју трговинску зависност од Сједињених Држава.

Асиметрични сукоби

Потрес у Ирану могао би да пробуди друге сукобе које би Техеран могао да покуша да реактивира у склопу своје одмазде, путем Хутија у Јемену или Хезболаха у Либану.

BloombergAdria.com

Његово ослабљивање могло би, осим тога, да да одрешене руке групама које су непријатељски настројене према суседима, попут Турске или Пакистана. Ту се мисли на курдске групе на северозападу и балучке сепаратисте на југоистоку Ирана, чије би деловање могло да дестабилизује цео регион.

"Током претходних протеста, Турска се бојала да би у случају пада иранског режима курдске групе то искористиле за стварање проблема у Турској", рекла је Гонул Тол са Института за Блиски исток. "Групе повезане са борцима ПКК-а постале би активније", сматра она.

Улози су слични и за Исламабад, који је поручио да је "стабилан и миран Иран, без унутрашњих немира, у интересу Пакистана".

Амерички напади "имали би дестабилизујуће последице за цео регион, а Пакистан би могао да буде посебно погођен", оценила је аналитичарка и бивша дипломаткиња Малиха Лодхи. "Сваки поблем близу граница ојачао би активисте у нестабилном Балучистану и био би озбиљна претња сигурности."

Трамп гомила снаге, на Блиски исток ускоро стиже понос америчке морнарице: 'Ако не постигнемо договор...'

Миграцијски таласи

Неки суседи страхују и од великих миграција становништва или прилива избеглица, какве је Турска доживела током грађанског рата у Сирији.

BloombergAdria.com

"Шок би вероватно био пуно јачи, с обзиром на величину земље, њено становништво и хетерогеност", рекао је Синан Улген из тинк-танка Карнеги Европа.

Иран има 92 милиона становника који припадају бројним етничким и верским заједницама (Курди, Азери, Балучи, Арапи).

"Турска, Азербајџан и Јерменија тога се посебно боје јер би оне биле одредишне земље", истакао је руски аналитичар Никита Смагин. За потоње две земље, које су мале површине, то би "лако могло да угрози њихову стабилност".

'Исламски НАТО'?

Након избијања рата у Појасу Газе 2023. и израелских напада на Либан, Сирију, Јемен и Иран, те посебно на представнике Хамаса у Дохи 9. септембра 2025., у региону су све гласнији позиви за јачање одбрамбене сарадње и заједничком одбраном, чак формалним оснивањем "исламског НАТО-а", које предводе Египат и Иран.

Но за то постоје велике политичке препреке због којих су земље склоније билатералним споразумима и технолошкој сарадњи.

Катар и УАЕ наводно су на самиту у Дохи 15. септембра 2025. одбили египатски предлог за оснивање заједничких арапских војних снага, бојећи се јачања регионалне поларизације, а друге заливске земље ускратиле су подршку због могућности укључивања Ирана или Турске, наводи се у анализи Центра за стратешке и међународне студије.

Саудијска Арабија и Пакистан потписали су, међутим, два дана касније у Ријаду споразум о узајамној обрани (СМДА) по којем се "агресија на једну земљу сматра агресијом на обе", по узору на члан 5. НАТО-а. Споразум предвиђа свеобухватну војну сарадњу и говори о заједничком одвраћању, али не дефинише прецизно механизам заједничког одговора нити изричито помиње ширење пакистанског "нуклеарног кишобрана" на Саудијску Арабију.

Ни Повеља НАТО-а из 1949. испрва није спомињала нуклеарно оружје, али се то с временом променило, па би и СМДА могао да еволуира.

Турска такође ради на јачању одбрамбене сарадње са Саудијском Арабијом и Пакистаном и жели да оснује "регионалну платформу" која би касније, како се нада, могла да укључује и друге земље региона, попут Египта. 

Абрахамова и исламска коалиција

Председник Уједињених Арапских Емирата, Мухамед бин Зајед Ал Нахјан, подстакнут тим развојем догађаја посетио је у јануару Индију с којом је потписао писмо намере за склапање оквирног споразума о стратешком обрамбеном партнерству. Израел такође ради на јачању обрамбене сарадње с Индијом.

"У региону се појављују две супарничке коалиције", рекао је Фирас Максад, извршни директор за Блиски исток и северну Африку при консултантској компанији Еуразија Гроуп, за јапански часопис НиккеиАсиа.

"Абрахамова коалиција на челу с Израелом и УАЕ, уз подршку Индије и Грчке, те исламска коалиција коју предводе Саудијска Арабија, Турска, Пакистан и све више Египат." 

Реферисао се на Абрахамове споразуме којима је Израел нормализовао односе са неколико муслиманских земаља, укључујући УАЕ и Бахреин.

Максад је напоменуо да земље као што су Турска, Египат и Индија не желе да бирају између Саудијске Арабије и УАЕ-а јер имају интересе на обе стране и могу да имају важну улогу у превладавању разлика између те две земље.

Блискоисточни савез за противваздушну обрану (МЕАД), оперативан од лета 2022., можда је засад најважнија практична иницијатива у региону. Под вођством америчког заповедништва (ЦЕНТЦОМ), земље попут Саудијске Арабије, Јордана, УАЕ-а, Бахреина и Израела неформално раде на повезивању радарских система у циљу заједничког раног упозоравања на нападе дроновима и пројектилима из Ирана. 

То је једини пројект где Израел и арапске земље заиста оперативно сарађују иза кулиса, без обзира на политичку реторику.