Жена из Крушевца је 25 година покушавала да оде на Острог

Луна из Крушевца била је један од инфлуенсерских пионира, али са контентом из Лондона. Сви су се пре више од деценије смејали њеним интересантним видеима на Јутјубу у којима је показивала свој нови ајфон, али и лице мазала нутелом како би подмладила кожу. Ипак, мало ко је у обзир узео њену храброст да са двоје деце и релативно стабилним животом у Крушевцу пресели у Велику Британију. У међувремену је себи испунила велику жељу – посетила је Острог.

Пре 20 година одлучила је да промени живот и окуша срећу у Лондону, али као жена широких схватања и ослобођена стега свих врста традиционализма и очекиваних модела понашања, почела је да објављује "праинфлуенсерски" садржај и тако постала веома популарна на Балкану. Ипак, све време је имала жељу да пронађе мало мира од ужурбаног лондонског живота и јавног посла, а Острог јој је учинио као идеално место да посложи своје емоције и мисли. И после четврт века коначно је успела да оде, али Луна не би била Луна да све то није снимила.

"Много пута сам покушавала да одем и преко агенција из Србије и преко агенција из Лондона, планирала сам и са неким људима. Али, уверила сам се да се на Острог иде онда када вас Свети Василије позове, то је жива истина. Неколико пута сам покушавала, али нисам успела. А сада смо се око пута договориле у једном дану. Нас три питајтељице смо одлучиле да одемо", испричала је у свом влогу на јутјубу, након што је подсетила како је оставила добро плаћен посао у Дирекцији за урбанизам у Куршевцу и отишла у Лондон са децом, сином и ћерком, близанцима.

Било им је потребно пет година да се снађу, а чак 25 од последње посете Острогу да поново нађе времена за пут и обилазак. Након што су се три пријатељице организовале у последњем тренутку, кренуле су на незгодан пут, који нису осетиле.

"Никада се ништа није десило на Острогу, иако су страшне кривине до манастира. Када смо стигли у двориште светиње, сав умор је нестао. Осетила сам неописив спокој. Разговор са монахом нам је посебно значио. Сав терет који сам осећала је нестао. Помогао ми је да ослободим душу и оставим иза себе терет који сам годинама носила. Посебан утисак ми је оставио моменат кад ми је монах рекао да у манастиру постоје рупе. Узео је моју руку и убацио у једну од шупљина, а унутра је била вода. Усред стене вода – право чудо".

У манастиру влада умирујића тишина, а место где почивају мошти Светог Василија за Луну је имало посебну енергију.

"На уласку у манастир постоји истакнуто правило облачења – жене треба да носе сукње и мараме, а мушкарци панталоне и мајице дугих рукава. Поклоници добре воље носе и дарове монасима, то може бити кафа, шећер, уље... такође, остављају се добровољни прилози. Верници након поклањања моштима Светог Василија Остришког могу да запишу на папирићу имена за здравље и за упокојене које монаси читају у молитвама".

Постоји старо правило које се поштује у народу и које гласи да не смете ништа да узмете из манастира, чак ни камен и цвет. Верници могу у манастирској продавници да купе освештану воду и уље.

Према легенди, Свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутру затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато верујући народ који креће пут Острога често поред уља и вина на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Верници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посете светињу, остављају их да преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима.

Људи се често питају "ко не сме да уђе у манастир Острог", али уколико поштујете правила понашања манастира и приступате чистог срца, свако је добродошао.

(Жена)