ПАВЛЕ УПОЗОРАВАО: 3 највећа греха током Ускршњег поста

Када се говори о духовном животу и исправном односу према вери у нашем народу, незаобилазан је пример који је дао блаженопочивши патријарх Павле. Његове поуке о уздржавању нису биле само пука правила о исхрани, већ дубока филозофија живота која нас учи да пост није циљ сам по себи, већ средство за смирење и приближавање Богу. Патријарх је често наглашавао да је "механички" приступ посту, где се гледа само у тањир, а не у срце, недовољан за истинско спасење.

Посебно место у црквеном календару заузима Велики или Ускршњи пост, који важи за најдужи и најстрожи пост у години – траје седам недеља, до Ускрса. Иако су правила исхране строга – претежно на води – патријарх Павле је упозоравао да телесно уздржавање нема никакву вредност ако није праћено духовним преображајем и делима милосрђа.

- Телесни пост је уздржавање од мрсне хране, али постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том месту посади оно што је добро - говорио је патријарх Павле.

Телесни и духовни пост: Две стране исте медаље

Патријарх Павле је пост дефинисао као двоструку дисциплину – телесну и духовну. Често се мисли да је суштина поста у промени јеловника, али то је само половина истине. Како је говорио патријарх Павле, од телесног поста без духовног слаба је корист.

атријарх је подсећао на речи Господње да када постимо не будемо суморни као лицемери, већ да то чинимо радосно и у тајности. Прави смисао поста је очишћење тела како би се душа уздигла, а не пуко гладовање.

- Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом - поручује се у учењима која је патријарх подржавао.

Три греха која Срби најчешће чине током поста

Патријарх Павле је са посебном пажњом истицао три велика искушења којима верници често подлежу, а која могу потпуно да обесмисле труд поста. То су гордост, преједање и непоштовање поста.

1. Гордост

Ово је можда најопаснија замка. Патријарх је упозоравао на оне који себе виде као боље од других само зато што посте. Такав став води у осуду ближњих, што је тежи грех од самог узимања мрсне хране. "Стварни пост приводи човека смирењу", говорио је патријарх Павле, додајући да онај ко пости не сме да се узноси, већ да се моли за смирење и дар расуђивања.

2. Преједање и "посно сластољубље"

Честа појава је да верници замене месо огромним количинама посне хране, претварајући пост у гозбу. Патријарх Павле је преједање називао смртним грехом и обликом сластољубља. "Љубав према стомаку значи нечување верности Богу", опомињао је патријарх, саветујући да оброци буду једноставни и умерени, а не повод за уживање у специјалитетима.

3. Непоштовање поста

Овде се мисли на самовољно одустајање од поста или, што је чест случај, припремање посних слава са мрсном храном. Патријарх је био јасан: таквим поступцима се, уместо части светитељу, навлачи Божји гнев. Постоје дани када се пост може ублажити, али то се чини искључиво уз благослов духовника, а не по сопственом нахођењу.

(Блиц жена)