РУЉА И ПСОВКЕ Драма за Св. Саву, Лаушу претили СМРЋУ (ВИДЕО)

У насловној улози био је Жарко Лаушевић, у представи рађеној по тексту Синише Ковачевића.

Лаушевић је тад био у зениту популарности и у представи је играо насловну улогу, за коју је добио Стеријину награду 1990. у Новом Саду, али и многе друге.

BloombergAdria.com

- Кад сам исту представу покушао да одиграм у свом матичном позоришту, догодио се један од најмрачнијих догађаја у историји југословенског театра. Војислав Шешељ, лидер Радикалне партије, појачан са једним бившим попом, Жарком Гавриловићем и његовом Светосавском странком, дивљачки су прекинули моју представу и онемогућили њено извођење - забележио је у својој књизи познати глумац.

BloombergAdria.com

Проблем је била сцена се*са - Свети Сава у овој представи пре него што се замонашио води љубав, што је за поменуте очигледно било јако увредљиво по лик и дело једног свеца. Педесетак припадника такозваног Српског омладинског блока, предвођених Жарком Гавриловићем и Војиславом Шешељем, појавило се на галерији ЈДП-а, одакле су урлали патриотске пароле, псовке и клетве упућене уметницима. Упркос томе, глумци су изашли на сцену.

- Ја вас најлепше молим да свој суд, ма какав он био, сачувате за крај представе - поручио је Лаушевић, а онда се догодила сцена која и данас ствара језу.

- Трагично данас изгледају снимци на којима се чује како гласови глумаца покушавају да надјачају гласове руље; трагично изгледа излазак Александра Берчека на сцену и покушај да умири публику; трагично је сведочење о томе како је Милена Дравић отишла на галерију у мировну мисију; трагична је Лаушевићева молба Гавриловићевим питомцима да "свој суд, какав год он био", сачувају за крај представе. Најјезивија и готово пророчанска је сцена када Лаушевић, у средњовековном костиму, с руком на грудима и уплаканим глумцима иза себе, смиреним гласом изговара: "Одиграћемо целу представу. Нисте ви већи Срби ни од мене, ни од Синише Ковачевића, ни од било ког учесника овде. Почећемо испочетка - пише Време.

BloombergAdria.com

У књизи "Година прође, дан никада", Лаушевић је тај тренутак означио као почетак своје трагичне судбине. Због претњи смрћу био је приморан да откаже представе, живи под полицијским саветима и набави оружје ради личне безбедности.

- Да није било те ноћи, не бих добијао претње да ћу бити ликвидиран. Из истог разлога сам, по савету полиције, купио пиштољ - записао је Лаушевић.

(Мондо)