НАЈОДАНИЈИ САРАДНИК АЈАТОЛАХА Сад му је поверен нови задатак

Иако дипломатски канали још нису затворени, међу иранским руководством постоји све снажнија процена да би преговори могли да пропадну и да би безбедносна ситуација могла да ескалира у директне ударе на кључне војне, нуклеарне и политичке циљеве. У таквој атмосфери повећане неизвесности, Иран паралелно спроводи двоструку стратегију - јавно оставља простор за договор, док истовремено брзо консолидује своју унутрашњу структуру моћи, реорганизује ланце командовања и развија планове за континуитет државне управе чак и у случају атентата на високе званичнике.

Потврђена куповина руског оружја, укључујући 500 мобилних лансера „Верба“ и 2.500 ракета 9М336, такође добија посебну тежину, при чему Техеран значајно јача своју противваздушну одбрану и шаље поруку да рачуна на могућност дугорочног, асиметричног и регионално проширеног сукоба.

Према речима неколико високих иранских званичника, врховни вођа ајатолах Хамнеи је задужио Алија Лариџанија, једног од својих најлојалнијих и најискуснијих сарадника, да координира кључне политичке и безбедносне процесе у земљи усред растуће претње сукоба са САД.

Узима се у обзир сценарио могућег атентата на самог врховног вођу, али и на његовог сина Моџтабу, што додатно убрзава активирање кризних планова. Шест високих званичника, три припадника Револуционарне гарде и два бивша дипломате наводе да од почетка јануара Лариџани практично контролише најосетљивије сегменте државне политике, посебно након избијања протеста и заоштравања америчке реторике.

Лариџани, шездесетседмогодишњи ветеран политичке сцене и бивши командант Револуционарне гарде, тако је у сенци преузео нека од овлашћења која формално припадају председнику Масуду Пезешкијану.

Пезешкијан, кардиохирург који је ушао у политику са репутацијом умереног реформисте, суочава се са изузетно сложеном годином коју обележавају економски притисци, међународне санкције и растући безбедносни ризици.

Али прави центар доношења одлука, према овим изворима, померио се у безбедносни круг близак врховном вођи.

Ајатолах Али Хамнеи је наводно издао прецизне и строге директиве којима се успоставља вишеслојни систем сукцесије. За сваку војну и државну позицију коју лично именује, одређују се четири нивоа потенцијалних наследника, а свим командантима се налаже да предложе до четири имена која би могла одмах да преузму власт у кризи. Овлашћења су делегирана уском кругу најповерљивијих појединаца који би, у случају губитка комуникације са врховним вођом или његовог убиства, имали мандат да доносе оперативне одлуке без одлагања.

Ово је покушај да се спречи вакуум моћи и могући унутрашњи сукоби у суочавању са спољном агресијом. Иран, према овим проценама, већ делује под претпоставком да су амерички напади могући, чак и вероватни, упркос континуираним дипломатским контактима. Све оружане снаге су стављене у стање високе приправности.

Лансери балистичких ракета распоређени су дуж западне границе са Ираком, али и дуж јужне обале, са јасном поруком одвраћања према Израелу и америчким базама у региону. Ваздушни простор је неколико пута затваран због тестирања ракета и великих војних вежби у Персијском заливу, укључујући симулације које подразумевају привремено затварање Ормуског мореуза, једне од кључних светских енергетских артерија.

У случају рата, специјалне снаге, полиција, обавештајне службе и јединице милиције Басиџ повезане са Револуционарном гардом биле би распоређене на улицама већих градова како би спречиле унутрашње немире, сузбиле могуће протесте и идентификовале појединце осумњичене за сарадњу са страним обавештајним службама. Безбедносна доктрина тако обухвата и спољашњу и унутрашњу димензију сукоба.

Планови руководства укључују и политички сценарио након могућег уклањања врховног вође и других кључних личности. У том контексту, помиње се потреба за „иранском Делсијом“, мислећи на Делси Родригез, која је преговарала са администрацијом Доналда Трампа у кризним околностима у вези са притиском на председника Николаса Мадура. Према доступним информацијама, Лариџани је на врху листе могућих кризних лидера, а следе га Мохамед Багер Галибаф и бивши председник Хасан Рохани, иако овај други више не припада ужем кругу моћи.

Истовремено, док се у Женеви припрема трећа рунда преговора након претходних састанака у Маскату, америчко војно присуство у региону расте, а Иран истовремено брзо модернизује своје одбрамбене капацитете. Уговор са Москвом, вредан 500 милиона евра, предвиђа испоруку 500 мобилних лансера „Верба“ и 2.500 ракета 9М336 током три године. Систем „Верба“, који НАТО означава као СА-29 Гизмо, представља нову генерацију преносивих противваздухопловних система и напреднију верзију система „Игла-С“.

Реч је о ракетама са инфрацрвеним вођењем које се лансирају са рамена и способне су да циљају крстареће ракете, нисколетеће авионе и дронове.

Њихова предност лежи у мобилности и расејавању: мали тимови могу брзо успоставити одбрамбене тачке без ослањања на велике, статичке радарске системе који су рањиви на прецизне ударе. Систем делује дању и ноћу, у условима јаких оптичких и термичких сметњи, и у планинском и поморском окружењу, са вишеструко већом отпорношћу на ометање у поређењу са претходним генерацијама. На овај начин, Иран не само да гради одбрамбени штит, већ и психолошко средство одвраћања, јасно сигнализирајући да би сваки напад могао имати високу цену и ескалирати у шири регионални сукоб.