Хрвати УКРАЛИ дело Гордана Михића и представили га као своје

Културна јавност широм региона остала је у шоку након открића незапамћеног позоришног скандала у Хрватској. Дело "Сироти мали хрчки" легендарног српског сценаристе Гордана Михића пуних 28 година извођено је у загребачком Сатиричном позоришту "Керемпух" као ауторски комад "Пљуска" бившег потпредседника Хрватског сабора Ненада Стазића.

Представа која је деценијама пунила салу заправо је готово пресликано ремек-дело једног од највећих српских драмских писаца, чије је име све до сада било потпуно избрисано са плаката.

BloombergAdria.com

Како је откривена деценијска обмана?

Да није било недавне премијере представе "Самци" у загребачком позоришту "Гавела", ова невероватна превара можда никада не би била разоткривена. Комад "Самци", који су према једночинкама Гордана Михића поставили доајен глумишта Богдан Диклић и редитељка Нина Клефлин, пробудио је сумњу код стручне јавности.

Новинар и критичар "Јутарњег листа", Томислав Чадеж, први је уочио фрапантне сличности и јавно поставио питање стварног ауторства представе "Пљуска", која се у "Керемпуху" игра још од септембра 1998. године.

"Радња личи Михићевој као јаје јајету. У оба дела прича почиње сукобом двојице нижих чиновника у канцеларији који се препиру око изговора и значења "учених" појмова, а затим долази до физичког обрачуна, шамара и узвраћања столицом. Основни комични механизам преузет је до детаља", истакао је Чадеж у својој анализи, пише Курир.

Исправљају неправду

Након што је афера одјекнула у медијима, управа "Керемпуха" повукла је потез који се тумачи као директно признање. Само два дана касније, на званичном сајту позоришта, уз наслов представе "Пљуска", тихо је дописано: "По мотивима драме Гордана Михића 'Сироти мали хрчки'".

Ово је први пут за 28 година и након више од 150 извођења, да је име правог аутора, Гордана Михића, уопште поменуто. Прву поставку 1998. године режирао је Винко Брешан, а комад је доживео чак 125 извођења. Обнову је пре две године урадио Жељко Кенихскнехт.

Све то време, Ненад Стазић, бивши високи функционер и потпредседник Сабора, чије име прате и друге политичке контроверзе, навођен је као једини аутор текста. Стазић и даље оштро негира оптужбе за плагијат.

Мислили да их нико неће открити

Књижевник Слободан Шнајдер окарактерисао је овај догађај као прворазредни скандал, смештајући мотиве за присвајање текста у мрачни контекст ратних и послератних година када се веровало да културне везе између Србије и Хрватске више неће постојати.

- Покушавам да схватим мотиве... Били су чврсто уверени да нико никада неће открити ову крађу јер ће напросто престати било какви културни додири Срба и Хрвата. Доста дуго је то уверење било валидно - изјавио је Шнајдер.

Он је сликовито описао апсурд тадашње културне политике која је желела добар текст, али не и српског аутора.

- У совјетској Русији не би се играо немачки комад у доба отаџбинског рата. Па је онда он, мислим српски комад, ипак одигран. Нашао се начин: комад напред, аутор стој! Јер ти, ауторе, не постојиш - каже Шнајдер.

BloombergAdria.com

Правни епилог

Случај флагрантног присвајања интелектуалне својине Гордана Михића отворио је многа правна и морална питања.

Породица покојног писца за сада остаје суздржана у изјавама, али је јасно да предузимају кораке. Ивана Михић кратко је потврдила да се случајем бави агенција која штити ауторска права њеног оца и да се они лично неће оглашавати.

(Информер)