РИЗИК АКО КРЕНУ "Добри за диверзије, али је велика опасност"

Уместо слања америчких или израелских копнених снага, Трамп преферира посреднички приступ,  наоружавајући и пружајући ваздушну подршку курдским снагама како би избегао „америчке чизме на терену“.

У интервјуу за Ројтерс у четвртак, Трамп је рекао: „Мислим да је дивно што желе да то ураде, био бих потпуно за то.“

Додао је да би циљ био да Курди „победе“ и да ће САД пружити подршку, иако је одбио да детаљније објасни ваздушну подршку.

- Не могу вам тачно рећи, али ако ће то урадити, то је добро - рекао је.

Према извештајима неколико америчких медија, Трамп је лично разговарао са курдским лидерима у Ираку убрзо након почетка операције. Понудио је „опсежну америчку ваздушну подршку“ и друге облике помоћи антирежимским иранским курдским групама да заузму делове западног Ирана. Према изворима, ЦИА је већ пре рата снабдевала курдске снаге лаким наоружањем у тајном програму дестабилизације Ирана.

Идеја да се Курди користе као посредничке снаге наводно потиче из Израела, а циљ је стварање „домино ефекта“, преусмеравање иранских снага на запад, слабљење режима и подстицање устанака других етничких група попут Балуџа и Азербејџанаца, пише Телеграф.

Стручњаци упозоравају на ризике

Хеј Ејтан Коен Јанарокак из Јерусалимског института за стратегију и безбедност рекао је да би то решило проблем недостатка копнених снага.

- Не можете постићи своје крајње циљеве без војника на терену. Али Израелци неће жртвовати своје војнике на иранском тлу, а Американци очигледно то неће учинити - рекао је он.

Међутим, Бурџу Озчелик из Краљевског института уједињених служби истиче да су иранско-курдске снаге бројчано слабије.

- Број особља иранског режима и његовог безбедносног апарата... и даље би их далеко надмашио. Они су далеко надбројани бројчано, наоружани; то није изводљиво - каже он. 

Њихова снага лежи у асиметричном ратовању, изненадним нападима и диверзијама, али промена режима би била немогућа без континуираних америчко-израелских ваздушних напада. Ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) заклео се да ће сузбити сваку терористичку или сепаратистичку активност. Ирански председник је наредио одлучно обрачунавање са сваким курдским упадом.

Неке курдске групе и ирачки курдски званичници негирали су да је копнена офанзива већ почела, иако је било извештаја о припремама. Кубад Талабани, заменик премијера регионалне владе Курдистана у Ираку, рекао је да регион није део сукоба и да намерава да остане неутралан.

Историјски гледано, Курди су више пута коришћени као савезници САД (против ИСИЛ-а у Сирији и Ираку), али су се суочавали са издајама када су се приоритети мењали.

Хива Осман, бивша саветница курдског председника Ирака, упозорила је:

- Сваки пут, када су се геополитички приоритети мењали, Курди су плаћали највишу цену.

Суседне земље попут Турске и Ирака противе се тој идеји. Турска се плаши јачања курдског сепаратизма и таласа избеглица, док Ирак жели да спречи инфилтрацију са ирачке територије.

Овај план би могао да се обије о главу и уједини Иранце против спољне фрагментације земље, уместо да ослаби режим. Рат улази у седми дан, са континуираним ваздушним нападима, иранским контранападима и ризиком од шире ескалације.

Трамп је такође рекао да САД морају да играју улогу у избору следећег иранског лидера, називајући потенцијалног наследника Моџтабу Хамнеија „неприхватљивим“.

Ко су Курди?

Курди су највећа етничка мањина у Ираку и једна од највећих у Ирану, и често се описују као највећа нација на свету без сопствене државе.

Њихова домовина се простире преко југоисточне Турске, северне Сирије, северног Ирака и северозападног Ирана. Након америчке инвазије на Ирак 2003. године и свргавања Садама Хусеина, Курди су основали аутономни регион на северу земље.

Њихови борци, познати као „пешмерге“ - што значи „они који се суочавају са смрћу“ - имају деценије борбеног искуства стеченог у сукобима у Ираку и против ИСИС-а у Сирији.