ОД НАЦИСТА ДО АЈАТОЛАХА: Спектакуларне операције Мосада

Иако су напади стигли с неба, сумња се да је израелска обавештајна служба Мосад тада такође одиграла кључну улогу у лоцирању циљева и управљању операција директно са терена.

Верује се да су Мосадови агенти користили дронове прокријумчарене у земљу како би гађали преостале иранске системе противваздушне одбране, на пример, а иранске власти су претходно признале како подозревају да су њихове снаге безбедности инфилтриране од израелске обавештајне службе.

Значајан број кључних војних лица и нуклеарних научника убијен је откако су израелски напади започели 13. јуна, што указује да је Израел поседовао информације о њиховом кретању и локацијама.

Није лако проценити Мосадову улогу у овим догађајима.

Израел ретко коментарише активности организације, а постоје и други огранци обавештајног апарата, али овде је све што до сада знамо о истакнутим операцијама ове агенције из прошлости.

BloombergAdria.com

Иначе, "Мосад модин тафкидим мејухадим" односно "Институт за обавештајне и специјалне задатке" је израелска обавештајна агенција, у обичном говору позната под именом Мосад. Одговорна је за обавештајно сакупљање, тајне акције (укључујући паравојне активности и атентате) и антитероризам. Фокус ове службе је на арапске земље и организације широм света. Ова обавештајна агенција је својим фантастичним акцијама широм света стекла митски статус.

Дана 14. маја 1948. премијер новостворене државе Давид Бен-Гурион прочитао декларацију о стварању Израела, а јеврејски народ је након скоро две хиљаде година дочекао своју државност.

BloombergAdria.com

Изгледи за "преживљавање" новонастале државе су били минимални, а потпуно уништење и нестанак нове државе су убрзо постали реалност. Чак су и сами генерали израелске војске тврдили да ће држава издржати највише две године. Ипак, Јевреји не само да су успели да одбране своју територију, него су успели и да их прошире.

Иако су победили у рату за независност, тадашњи државници Израела су били изузетно свесни ситуације у којој се земља налази: Израел је био регионално изолован, окружен непријатељима који су чекали погодан моменат за освету. И поред тога Израел није одустао већ је управо кренуо да остварује свој сан – остварити немогуће.

Срећа и радост Јевреја након проглашења државе није дуго трајала, чак ни пуна двадесет и четири сата. Већ наредног дана, пет арапских држава је напало Израел са циљем да га униште пре него што се појави на картама света. У том тренутку, у Израелу је живело нешто мало више од пола милиона Јевреја. Огроман број њих је великом брзином пристизао у нову домовину из Европе са циљем да побегну од свих страхота и траума холокауста, као и да помогну својој браћи у стварању нове државе. Само током 1948. и 1949. године, преко 300 000 Јевреја се доселило у земљу.

Због свега овога Израелу је требала јака и учинковита тајна служба, коју чине:

• Аман (војно-обавештајна служба - задужена за шпијунирање непријатељске војске)
• Шинбет (унутрашња служба сигурности - одговорна за контрашпијунажу и противтерористичке акције)
• Мосад (који је задужен за тајне активности у иностранству).

Израел као прогоњен и од самог почетка окружен непријатељима се још од оснивања ослања на спектакуларне тајне акције. Због тога Мосад поштују у целом свету, али га се и боје. 

BloombergAdria.com

Од оснивања агенције, 1949. године Мосад је укључен у скоро сваки већи "инцидент" ма Блиском истоку и због тога се многе теорије завере повезују са овом обавештајном службом, а свака акција која се припише овој обавештајног агенцији, јача и спекулације које окружују ову организацију.

Успеси Мосада

Убиство ајатолаха Алија Хамнеија

Годинама су, према извештајима западних медија, оперативци израелске обавештајне службе Мосад имали приступ мрежи саобраћајних камера у Техерану, преко којих су пратили ајатолаха Алија Хамнеија, његове телохранитеље и друге високе иранске званичнике, све до његовог убиства.

Израел је, како се наводи, успео да преузме контролу над скоро свим камерама у граду.

Реч је о систему који иранске власти интензивно користе за праћење политичких противника и сопственог становништва, али се исти систем, како се тврди, користи и за праћење кретања кључних чланова безбедносних снага Врховног вође.

BloombergAdria.com

Снимак је наводно прослеђен у Тел Авив и јужни Израел, где су аналитичари годинама градили детаљну слику о навикама телохранитеља - њиховим адресама, радним распоредима и људима које су штитили. Један угао камере показао се посебно корисним, омогућавајући агентима да прате где су телохранитељи паркирали своја лична возила по доласку у комплекс Врховног вође у Пастеровој улици, у самом центру Техерана. Хаковање система било је део вишегодишње обавештајне операције која је, према наводима, кулминирала у суботу, када је Хамнеи убијен.

Израелски борбени авиони, који су сатима летели директно из војних база, испалили су до 30 прецизно вођених ракета на комплекс у којем се налазио.

Тело врховног вође пронађено је у рушевинама након дневног ваздушног напада усмереног на свргавање режима.

Хамнеи је водио ирански режим 36 година, током којих су, према бројним оптужбама организација за људска права, убијене хиљаде грађана, систематски су потискиване жене и финансирана је подршка милитантним групама попут Хамаса и Хезболаха, које отворено заговарају уништење Израела.

Према истим изворима, у суботу ујутру, након што су лоцирале Хамнеија, израелске службе су пореметиле рад десетак мобилних базних станица у близини Пастерове улице. Телефони су давали сигнал заузетости приликом покушаја позива, што је спречило безбедносни апарат да благовремено прими упозорења.

- Познајемо Техеран као што познајемо Јерусалим - рекао је израелски обавештајни званичник за Фајненшел тајмс.

- А када знате место попут улице у којој сте одрасли, приметите и најмању неправилност.

Према писању листа, америчка ЦИА је такође имала људски извор који је пружао кључне информације. У комбинацији са израелским алатима вештачке интелигенције и алгоритмима који су анализирали огромне количине података о иранском руководству и њиховом кретању, овај извор је омогућио прецизно лоцирање Хамнеија на састанку где је нападнут.

Након што су Израел и Сједињене Државе утврдили где се одржава састанак, сматрали су да морају одмах да делују. У случају избијања рата, ајатолах би, према проценама, био премештен у подземне, од бомби отпорне бункере, па је фактор изненађења био кључан.

Операција је планирана месецима, али је коначна одлука о нападу донета чим је потврђена његова тачна локација. У акцији су коришћене саобраћајне камере, које су потврдиле да састанак тече по плану, хаковане телефонске мреже и извор ЦИА на терену, закључили су.

Убиство вође Хамаса Исмаила Ханијеа

Политички вођа Хамаса Исмаил Ханије убијен је док је одседао у резиденцији у Техерану 31. јула 2024. године.

Израел испочетка није преузео одговорност за атентат, али је месецима касније министар обране Израел Кац потврдио да је иза убиства стајао Израел.

Међутим, околности око Ханијеове смрти остају нејасне.

Халил ал-Хаја, виши званичник Хамаса, рекао је на конференцији за штампу да је пројектил погодио Ханијеа „директно", позивајући се на сведоке који су били с њим.

Али извештај из Њујорк тајмса, који цитира седам званичника, тврди да је Ханијеа убила бомба која је била прокријумчарена два месеца раније у зграду у којој је он одсео.

ББЦ није успео да потврди ниједну од ових тврдњи.

Ханије је један од многих лидера Хамаса које је убио Израел после напада групе на јужни Израел 7. октобра 2023. године, међу њима лидера Хамаса у Појасу Газе Јахју Синвара, његовог брата Мухамеда, шефа Хамасовог војног крила Мухамеда Деифа, и његовог заменика Марвана Ису.

Експлодирање Хезболахових уређаја

Хиљаде пејџера широм Либана, углавном у областима са јаким присуством Хезболаха, истовремено је експлодирало 17. септембра 2024.

У експлозијама су били рањени или убијени корисници и неки од пролазника, ширећи општу панику и конфузију.

Наредног дана су на исти начин експлодирали воки-токији, убивши и ранивши још стотине њих.

BloombergAdria.com

У време напада, Израел и Хезболах су се борили у сукобу који се отео контроли откако је Хезболах гађао израелске положаје дан после Хамасових напада од 7. октобра.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху признао је два месеца касније да је Израел одговоран за ове нападе, јавили су тада израелски медији.

У интервјуу за ЦБС, ББЦ-јевог америчког медијског партнера, двојица бивших агената открили су детаље операције, рекавши да је Мосад сакрио експлозивне направе у батеријама функционалних воки-токија, који се обично носе у прслуку близу срца власника.

Хезболах је несвестан тога купио више од 16.000 воки-токија „по доброј цени" од лажне компаније 10 година раније, рекли су агенти, а касније је купио још 5.000 пејџера, јавио је ЦБС.

Експлозије су изазвале потресе широм Либана, а детонације су се дешавала свуда где су пејџери ношени, између осталог и у супермаркетима.

Болнице су биле претрпане жртвама, од који су многе биле осакаћене.

Шеф УН-а за људска права Фолкер Турк назвао је овај напад ратним злочином.

Атентат на Мохсена Фахризадеа

У новембру 2020. године, конвој који је носио Мохсена Фахризадеа, најистакнутијег иранског нуклеарног научника, нашао се на удару јаке пушчане ватре у граду Абсарду, источно од престонице Техерана.

Фахризадех је убијен из митраљеза на даљинско управљање уз помоћ вештачке интелигенције.

„Тако хируршки прецизно извршавање атентата на покретној мети без цивилних жртава захтева обавештајне податке у реалном времену са терена", написао је у оно време новинар ББЦ-ја на персијском Џијар Гол.

У априлу 2018. године, Нетањаху је приказао десетине фасцикли са документима наводно повезаним са иранским нуклеарним програмом, за које је рекао да их је неколико месеци раније украо Мосад у смелом упаду у складиште само 30 километара од Техерана (ово је касније потврдио ирански председник Хасан Рухани).

Представљајући архиву на специјално сазваној конференцији за штампу, израелски премијер је истакао улогу Мохсена Фахризадеа у ономе што је назвао „незваничним програмом нуклеарног наоружавања".

BloombergAdria.com

„Доктор Мохсен Фахризаде... запамтите то име", поновио је он.

Иран је претходно оптужио Израел за атентат на четири друга иранска нуклеарна научника између 2010. и 2012. године.

Махмуд ал-Мабух: Задављен

Махмуд ал-Мабух, виши војни лидер Хамаса, убијен је 2010. године у хотелу у Дубаију.

Испрва је то изгледало као природна смрт, али полиција у Дубаију је на крају успела да идентификује тим атентатора након што је проучила снимке са сигурносних камера.

Полиција је касније утврдила да је Ал Мабдух убијен електрошоком и накнадним дављењем.

Сумња се да је операцију оркестрирао Мосад, што је изазвало дипломатско згражавање Уједињених Арапских Емирата.

Израелске дипломате су, међутим, тврдиле да не постоје докази који повезују Мосад са нападом.

Ипак, они нису негирали учешће, што је у складу са израелском политиком одржавања „амбивалентности" по таквим питањима.

Јахја Ајаш и експлодирајући телефон

Јахја Ајаш, кључни творац бомби за палестинску екстремистичку групу Хамас, убијен је 1996. године постављањем 50 грама експлозива у његов мобилни телефон моторола алфа.

Ајаш, истакнути вођа Хамасовог војног крила, био је чувен по стручности у прављењу бомби и оркестрирању сложених напада на израелске мете.

Постао је примарна мета израелских снага безбедности и један од најтраженијих људи у Израелу.

Крајем 2019. године, Израел је укинуо цензуру на неке детаље овог убиства, а израелски Канал 13 ТВ емитовао је снимак Ајашовог последњег телефонског разговора са његовим оцем.

Операција Браћа

У изузетном чину обмане,делајући по наређењима премијера Менахема Бегина, Мосад је раних 1980-их прокријумчарио више од 7.000 етиопских Јевреја у Израел преко Судана, користећи лажно ронилачко одмаралиште као параван.

Судан је био непријатељска земља Арапске лиге, тако да је, радећи у тајности, тим Мосадових агената основао одмаралиште на суданској обали Црвеног мора, које су користили као базу.

BloombergAdria.com

Дању су се издавали за хотелско особље а ноћу кријумчарили Јевреје, који су у тајности пристизали из суседне Етиопије, из земље ваздухом и морем.

Операција је трајала најмање пет година, а у време кад је откривена, Мосадови агенти су већ успели да побегну.

Одмазда после отмице на Минхенској олимпијади

Палестинска екстремистичка група Црни септембар је 1972. године убила двојицу чланова израелског олимпијског тима на Олимпијским играма у Минхену, а заробила још њих девет.

Таоци су касније страдали у неуспелом покушају спасавања западнонемачке полиције.

Мосад је потом напао велики број чланова Палестинског ослободилачког покрета, међу њима и Махмуда Хамшарија.

BloombergAdria.com

Њега је убила експлозивна направа постављена у телефону у његовом париском стану.

Хамшари је изгубио ногу у експлозију и касније подлегао ранама.

Атентати на Хамшарија и Ајаша истиче дуг и детаљан историјат коришћења напредне технологије за циљана убиства.

Операција Ентебе

Операција Ентебе у Уганди 1976. године сматра се једном од најуспешнијих израелских војних мисија.

Мосад је обезбедио обавештајне податке, док је израелска војска извела операцију.

У авиону, на лету из Тел Авива за Париз преко Атине, било је 250 путника, међу њима 103 Израелца.

Отмичари, двојица припадника Народног фронта за ослобођење Палестине и двојица немачких саучесника, преусмерили су авион за Уганду.

Израелски командоси су упали на аеродром и спасили преосталих 100 израелских талаца.

У акцији је погинуло троје талаца, сви отмичари, неколико уганданских војника и Јонатан Нетањаху, брат актуелног израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

Лов на нацистичког официра Адолфа Ајхмана - један од првих великих "дебија" Мосада на светској сцени

Отмица нацистичког официра Адолфа Ајхмана 1960. године у Аргентини један је од најславнијих обавештајних успеха Мосада.

Ајхман, кључни архитекта Холокауста, био је одговоран за прогон Јевреја у нацистичким концентрационим логорима у Другом светском рату, у којем је око шест милиона Јевреја страдало од нацистичке Немачке.

BloombergAdria.com

Након што је избегао хватање сељењем између неколико земаља, Ајхман се на крају скрасио у Аргентини, у Буенос Ајресу је живео повучено под лажним идентитетом.

Тим од 14 Мосадових агената га је пронашао, отео и вратио у Израел, где му је било суђено и где је на крају погубљен.

BloombergAdria.com

BloombergAdria.com

Цели свет је гледао како нацистичког официра осуђују на смрт, што је представљало прву велику победу Израела и Мосада, чиме су поставили темеље о стварању сопственог мита и послали снажну поруку непријатељима.

Ели Коен - прича за себе

Многи га сматрају најбољим израелским шпијуном икада. Са лажним идентитетом сиријског муслимана рођеног у Либану, Ели Коен је имао један циљ - да као оперативац Мосада сазна поверљиве информације које ће користити Израелу.

Наравно шпијун не би могао да буде то што јесте да се о њему зна пуно. Али пре него што је решио да буде то што је био, забележено је да је рођен 26. децембра 1924. године у Александрији у Египту. 

Имао је само 25 година када су се његови родитељи и браћа преселили у Израел, али он је решио да остане у Египту. У наредним годинама биће редовно испитиван од стране тамошњих власти, иако тада никада нису успели да докажу умшаност у шпијунске активности, све док 1957. године није протеран заједно са другим Јеврејима из Египта. 

BloombergAdria.com

Своје услуге је понудио израелским обавештајним службама, али они нису били толико вољни да га укључе у своје прве редове јер су тестови у агенцији приликом обуке показали да има висок ИQ и фотографско памћње, али и да и поред свог скромног изгледа себи придаје много важности, као и да је склон неопотребном преузимању ризика. 

Зато је снове о великим делима и шпијунским акцијама препуним обрта, заменила канцеларија и миран породични живот. Бар до 1960. године

Када је служба решила да контакира 1960. године, он је прву понуду одбио. Међутим, како је убрзо остао без посла, а Мосад због узавреле ситуације на граници са Сиријом решио да покуша још једном, јер им се чинио интересантним због својих оријнеталних црта лица, али и знања арапког, енглеског и француског језика - брзо су дошли до договора и кренула је његова обука. Ово је између осталог подразумевало усавршавање сиријског дијалекта, али и све оно што је подразумевао његов лажан идентитет Камал Амин Та'абета, рођеног у Либану, од родитеља сиријских муслимана. Према његовој измишљеној биографији, 1948. године, породица се преселила у Аргентину где је створила успешан бизнис, али он сада напокон жели да се врати у земљу одакле његова породица потиче. 

BloombergAdria.com

Стога је почетком 1961. године послат у Буенос Ајрес, како би створио лажну слику и контакте као сиријски емигрант. Убрзо је међу сиријском заједницом постао добро познат као великодушан бизнисмен, који воли ноћни живот, па самим тим и стекао бројне пријатеље међу политичарима, дипломатама и војним званичницима који су радили у амбасади. Тако је уследио и позив за посету Дамаску. Коен је стигао у Дамаск у фебруару 1962. године, где је одмах почео да успоставља контакте са руководством странек Баас, што је укључивало и сиријског војног аташеа у Аргентини, генерала Амина ал-Хафиза. Наставио је друштвени живот, организовао бројне журке у свом дому и глумио опијеност, док је политчки врх Сирије пажљиво слушао. 

Како је његова полпуларност расла, стекао је и репутацију најтраженијег нежење у сиријској престоници. А он, заједно са Мосадом се није противио овој идеји и решио је да пронађе лепотице из најутицајнијих породица, које би му у случају кризе или разоткривања идентитета можда помогле да побегне назад својој законитој жени и њиховој малолетној деци. 

Међутим, ништа од овога није могуће док не доврши задатак због ког је и дошао ту: извештавање о сиријском пројекту преусмеравања вода из реке Јордан. Он је приликом једне посете локацији која је била доступна само највишим званичницима, сазнао да се канал копа дуж целе Голанске висоравни и о свему детлајно обавестио власти Израела. У извештају се сетио позиције сваког сиријског топа, рова или тенковске замке. Они су пак, реаговали тако што је ваздухопловство бомбардовало опрему потребну за пројекат почетком 1964. године. 

Чак је приликом једног разговора са сиријским официрима предложио да утврђења замаскирају одређеном врстом дрвећа, како би Израелцима деловали непрепознатљиво, а војсци Сирије додатно пружила хлад. Сиријци су то са одушевљењем прихватили, незнајући да Израелцима заправо откривају положаје.

Међутим, како га новоизабрани командант сиријске обавештајне службе Ахмед Суедани није волео и није му веровао, Ели је изразио страх и затражио од Израела да оконча свој задатак. Власти су га тада, 1964. године, замолиле да се још једном врати и доврши посао. Послушао их је, али је по повратку био неопрезнији него раније. Шифроване поруке је одашиљао свако вече у исто време, што је олакшало посао онима који су по улицама Дамаска хватали непознате сигнале.

Ово га је коштало живота, 24. јануара 1965. године, када су совијтски обавештајци утврдили да поверљиве информације цуре из његовог дома и одмах обавестили своје сиријске колеге. Вођа хапшења је био пуковник Ахмед Суедани, који је омраженог Елија ухватио усред шифрованог разговора. Суочен са безизлазном ситуацијом, могао је само да се преда. 

BloombergAdria.com

Након суђења, обешен је 18. маја 1965. године, пред камерама које су све уживо преносиле на сиријској националној телевизији. Његово тело никада није предато породици, али он у Израелу никада није заобрављен. 

Неуспеси Мосада

Упркос бројним успелим операцијама, Мосад је имао и неке чувене неуспехе.

Напад Хамаса 7. октобра 2023.

Напад палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, када су 7. октобра 2023. године изненада упали на југ Израела из Појаса Газе, ухватио је израелске снаге безбедности потпуно неспремне.

Неуспех Мосада да предвиди напад сматра се огромним фијаском, у погледу пројектовања, према аналитичарима, слабости у израелској политици одвраћања према Хамасу.

Напад од 7. октобра је за последицу имао смрт око 1.200 људи, углавном цивила, тврде израелске власти.

Још 251 особа је одведена у Газу као таоци.

У одговору на Хамасов напад, Израел је објавио рат Појасу Газе, у које до сада погинуло више од 55.000 људи, од којих су већина цивили, према Министарству здравља Газе.

Израелска војска је у фебруару 2025. објавила први званични извештај о пропустима који су довели до њених неуспеха током изненадног Хамасовог напада.

У извештају нема драматичних откриц́а, али је и даље отрежњујуц́е видети закључке израелске војске како је погрешно проценила Хамасове намере и потценила његове способности.

У извештају се наводи да је војска Газу сматрала секундарном безбедносном претњом, при чему је приоритет дат Ирану и Хезболаху, либанској војно-политичкој организацији која годинамаима подршку Техерана.

Њена политика према Гази, пише у извештају, била је „парадоксална: Хамас је био нелегитиман, али није било напора да се развије алтернатива".

Војска је изабрала приступ „управљању сукобима" у суочавању са екстремистима из Појаса Газе, наводи се.

Израелска војска је претпостављала је да Хамас није „нити заинтересован [за] нити се припрема за рат великих размера", што је била перцепција појачана Хамасовом сопственом тактиком обмане.

У априлу 2024. године, објављено је да је шеф обавештајне службе израелске војске поднео оставку.

Генерал-мајор Ахрон Халива отићи ће у пензију када буде изабран његов наследник, саопштила је тада израелска војска.

У писму је признао да његова обавештајна управа „није испунила задатак који јој је поверен".

Он је био први високи званичник који је одступио са функције због најсмртоноснијег напада у историји Израела.

Јомкипурски рат

Тачно 50 година раније, Израел је на сличан начин ухваћен "на кривој нози".

Египат и Сирија покренули 6. октобра 1973. изненадни напад на Израел да би повратили Синајско полуострво и Голанску висораван.

Темпирање напада на Јом Кипур, јеврејски дан покајања и помирења, затекао је Израел неспремним у првим данима рата.

Египат и Сирија су напали Израел на два фронта.

BloombergAdria.com

Египатске снаге су прешле Суецки канал, претрпевши само делић очекиваних губитака, док су сиријске снаге напале израелске положаје и пробиле се кроз Голанску висораван.

Совјетски Савез је обезбедио снабдевање за Сирију и Египат, а САД су обезбедиле хитне линије снабдевања за Израел.

BloombergAdria.com

Израел је успео да одбије снаге и рат се завршио 25. октобра - четири дана после изгласавања резолуције Уједињених нација која позива на окончање борби.

Неуспео атентат на Хамасовог лидера Махмуд ал-Захара

Израел је 2003. године извео ваздушни напад на дом Хамасовог лидера Махмуда ал-Захара у граду Гази.

Иако је Ал Захар преживео напад, у удару су погинули његова жена и син Халид, заједно са још неколицином људи.

Бомбардовање је потпуно уништило његову кућу, истакавши тешке последице војних операција у густо насељеним областима.

Неуспео атентат на Хамасовог лидера Халида Мешала

Једна од операција која је довела до крупне дипломатске кризе био је покушај Израела да убије Халида Мешала, шефа Хамасовог политичког бироа, 1997. године у Јордану.

Израелски агенти покушали су да га отрују, али су ухваћени, а Израел је онда био приморан да обезбеди противотров како би спасао Мешала.

Тадашњи шеф Мосада Дени Јатом одлетео је за Јордан да однесе противотров.

Овај покушај убиства значајно је нарушио односе Јордана и Израела.

Афера Лавон

Египатске власти су 1954. године спречиле израелску шпијунску операцију познату као "Операција Сузана".

Осујећени план био је да се поставе бомбе у америчким и британским објектима у Египту како би се извршио притисак на Велику Британију да задржи снаге распоређене у Суецком каналу.

BloombergAdria.com

Овакве акције су данас познате и као "напади лажне заставе".

Инцидент је постао познат као Афера Лавон, названа тако по тадашњем израелском министру одбране Пинхасу Лавону. Верује се да је он учествовао у планирању операције.