ИЗБРИСАНИ С ЛИЦА ЗЕМЉЕ: Стравичан план ако Иран УБИЈЕ Трампа

"Иран се не боји ваших празних претњи. Чак ни они већи од вас нису могли елиминисати иранску нацију. Брините се сами о себи да не будете елиминисани", написао је Али Лариџани на X-у.

Високи ирански званичник својом претњом се реферисао на првобитну претњу самог Трампа, који је обећао да ће на Иран покренути "ватру и срџбу" ако земља не отвори Ормуски мореуз, тврдећи да ће САД на ту земљу ударити "20 пута снажније" него досад. Ормуски мореуз је посебно важан јер се њиме превози нафта, па је након што га је Иран затворио порасла цена енергената у свету и у самим САД.

Ово није први пут да САД мора да разматра озбиљне претње из Ирана по Трампов живот. Америчке обавештајне службе 2024. године обавестиле су тада председничког кандидата Трампа да постоје претње атентатом на њега иза којих стоји Иран. Штавише, Доналд Трамп је у недавном интервјуу за АБЦ Њуз рекао да су информације да Техеран покушава да га убије утицале на његову одлуку да се покрене заједничка израелско-америчка операција у којој је убијен ирански ајатолах Али Хамнеи.

"Средио сам ја њега пре него што је он успео мене. Средио сам ја први њега", рекао је Трамп, пише Вечерњи лист.

Амерички суд у Бруклину прошлог петка осудио је Пакистанца Асифа Мерханта због учествовања у плану атентата на Трампа. Ухапшен је у јулу 2024, а рекао је да су га за ту намену регрутовале иранске власти.

Поставља се питање шта би се догодило да Иран или нека друга држава стварно организује и успешно изврши атентат на америчког председника.

Трамп је сам пре годину дана, након повратка у Белу кућу, рекао до чега би то довело. У фебруару 2025. амерички лидер најавио је да би, у случају да га Иран убије, та земља била "избрисана с лица земље".

"Било би грозно за њих да то учине. Кад би то учинили, били би избрисани с лица земље. То би био крај. Не би ништа остало", рекао је Трамп прошле године.

И док тренутне процедуре у случају напада на америчког председника нису потпуно јасне, пре око 15 година јавности су откривени документи који су говорили да је Вашингтон у Хладном рату имао врло оштру политику која би уследила ако нека страна земља убије америчког председника.

САД су имале јасно разрађене смернице да би лансирао "аутоматски и потпуни нуклеарни напад" на Кину и Совјетски Савез у случају да председник буде убијен у нападу. Тај план је био на снази до 1968. године, када га је ревидирао тадашњи амерички лидер Линдон Џонсон. До тада је америчка влада имала одобрен план о лансирању потпуног нуклеарног противнапада чак и ако је први напад на председника извршен конвенционалним оружјем, грешком или несрећом, и без обзира на то да ли су Кина или СССР стајали иза напада.

Само од почетка ове године, Америка је спровела отмицу и хапшење председника Венецуеле Николаса Мадура, а затим је са Израелом покренула нападе на Иран у којима је убијен ирански врховни верски вођа Али Хамнеи.