РАТ У ИРАНУ, УКРАЈИНА У ЗАБОРАВУ: Како је говорио Жириновски

Ове његове речи потичу из емисије „Вече са Владимиром Соловјовом” (Вечер с Владимиром Соловьёвым), која је емитована у лето 2019. године на руском државном каналу Россия-1.

Он је тада говорио о у том тренутку предстојећим председничким изборима у Украјини 2024. године, тврдећи да тих избора заправо неће ни бити јер „неће бити земље која се зове Украјина”

Нагласио је да Иран није као претходни сукоби у којима је Запад учествовао, као што су Вијетнам, Северна Кореја и рат на Косову и Метохији и НАТО агресија 1999. године, већ да је то земља која ће пружити жесток отпор, што ће довести до „најстрашнијих догађаја” и почетка нечега што је он назвао Трећим светским ратом.

Он је говорио да ће због тог сукоба милиони избеглица кренути ка Европи и Русији, што ће заувек променити политичку мапу света.

BloombergAdria.com

Овај снимак је постао виралан након почетка сукоба на Блиском истоку 2023. године, односно када је 7. октобара Хамас напао Израел, што је даље покренуло рат у Појасу Газе, а касније се прелило на сукобе са Хезболахом у Либану и директне размене ватре између Израела и Ирана. Многи су тада у његовим речима видели и прецизно предвиђање за 2024. годину, међутим то се и није догодило у потпуности.

Ипак, након америчког и израелског напада на Иран, његове речи су опет актуелне.

Поред тога, Жириновски је често тврдио да је Балкан „експлозивни поредак” који зависи од глобалне равнотеже снага. Његова теза је била да ће, у случају великог глобалног сукоба, а посебно оног који укључује Иран и Израел, доћи до краха тренутног међународног поретка, што би неминовно довело до „ревизије граница” свуда, укључујући и Балкан.

Жириновски је и о Косову и Метохији говорио често, врло оштро и увек кроз призму сукоба Запада и Русије. Његови ставови су били дубоко про-српски, али су истовремено служили као упозорење шта чека остатак света.

Често је тврдио да је отцепљење Косова био експеримент Запада како би се уништило међународно право. Сматрао је да ће се „косовски сценарио” вратити Европи као бумеранг кроз сепаратизам унутар самих европских држава и кроз јачање радикалног ислама.

BloombergAdria.com

Једна од његових најпознатијих изјава, која се често цитира у српским медијима, гласи:

- Мир на Балкану је могућ само ако се Србија врати на своје границе. Косово је српска земља, и доћи ће дан када ће се српска застава поново вијорити у Приштини, а руска војска ће у томе помоћи ако буде потребно.

Жириновски је био међу првима који је користио Косово као аргумент за руско деловање на постсовјетском простору. Говорио је тада:

- Ако је могло Косово, зашто не може Крим? Ако сте ви срушили границе на Балкану, ми ћемо их срушити тамо где су наши интереси - причао је Жириновски према записима из његовог обраћања у Државној Думи током Кримског пролећа 2014. године.

Сматрао је да је Косово отворило „Пандорину кутију” која ће на крају довести до прекрајања свих граница у Европи.

BloombergAdria.com

Током саме агресије НАТО-а, Жириновски је био у Београду. Оштро је критиковао тадашње руско руководство односно Бориса Јељцина што није послало ПВО системе (С-300) Србији. Тврдио је да би један такав потез спречио окупацију Косова и променио ток историје, преносили су тада домаћи медији писање руских агенција.

Поред тога, Жириновски је био један од најгласнијих руских политичара који је деведесетих и почетком двехиљадитих заговарао потпуно прекрајање граница на Балкану у корист Србије. Често је изјављивао да Србија треба да обухвати све територије где живе Срби, укључујући делове БиХ и Хрватске, као и да је подела Југославије „злочин Запада” који ће се кад-тад исправити када Русија поврати своју моћ.

У неким од својих екстремнијих геополитичких предавања, износио је теорију да Балкан треба поделити на интересне сфере односно на Запад и Исток.

• Западни део (Словенија, Хрватска) би припао немачкој интересној сфери.
• Централни и источни део (Србија, Црна Гора, Грчка, Бугарска) би били део православног савеза под вођством Русије.

Ово је истакао у својој књизи "Последњи јуриш на југ" („Последний бросок на Юг”) објављеној први пут 1993. године. У овој књизи он детаљно описује своју геополитичку доктрину о руском продору ка Индијском океану и Средоземљу, где Балкан, нарочито Србија, игра кључну улогу као „православни бедем”

BloombergAdria.com

Подсетимо, Владимир Жириновски преминуо је 75. години живота, 6. априла 2022. након тешке и дуге болести.

Од њега се на погребној церемонији у Москви опростио политички крем Русије, а председник Владимир Путин, иако је његова странка ЛДПР опозиција у Русији, је положио букет црвених ружа код ковчега Жириновског.