"ВРЕМЕ МИ ИСТИЧЕ": Жика утучен "Жалим само због једног"

Жика Јакшић је иза себе оставио, сигурно, најдраматичнију годину у свом животу. Мождани удар, који је имао прошлог јуна, данас сматра великом опоменом која га је натерала да почне да много више води рачуна о себи. 

- Мој рођендан је, истовремено, рођендан Фондације „Никад није касно“, коју смо основали прошле године. Славље се претвара у донаторско вече, током ког моји пријатељи уместо да ми доносе поклоне, улажу у Фондацију. Из ње се финансирају деца из целе Србије, која показују изузетне успехе у знању. То се презентује у емисији "Никад није касно" - каже Жика, а на питање које је битне промене унео у свој живот, он одговара:

BloombergAdria.com

- Пре седам дана сам се, коначно, одрекао цигарета. Неко време им се сигурно нећу враћати. Кад сам изашао из болнице, две дотадашње кутије сам свео на једну, а сада ће се коначно моја плућа одморити од дувана. Другачије је и то што доста времена проводим код куће, размишљајући. Свестан сам да је почела нова фаза мог живота, мирнија, сталоженија… Безглаво сам јурцао, а у таквим околностима се много времена баци. Сада се трудим, колико год је могуће, да време трошим са сврхом, па чак и ако цео дан не радим ништа. Пландујем, али зато што сам то планирао.

Када смо га пре неколико месеци звали да бисмо му предложили ову причу, рекао је: “Сада сам на осамдесет посто, сачекаћемо још мало”. Данас каже да још увек није као некад, а онда додаје:

– Дешава ми се да изгубим мисао или да не могу да пронађем реч. То траје секунду, а мене ухвати паника. Срећом, довољно сам се опоравио да бих могао нормално да функционишем. Можда гледаоци емисије имају утисак да је све исто као пре, али мени није. Друго, фали ми она лудачка енергија коју сам имао. Могуће је да је она ишла уз фазу живота која је остала иза мене. Сада ћу бити мирнији, мудрији… Прија ми на неки начин. Кад сам био пун енергије, био сам занесен. Енергија ме је носила и кроз посао, и кроз приватан живот, и кроз дружења с људима. Нисам био свестан реалности. Сада јесам. С обе ноге стојим на земљи. Другачије доживљавам свет.

На питање да ли је, у том вртлогу, због брзине о неким људима стекао погрешно мишљење одговара:

BloombergAdria.com

- Морамо да схватимо да се људи мењају, као што се и ми мењамо. Често чујемо да се неко разочарао у некога, јер се променио. Био је онакав, сада је овакав. Ја све то схватам као период одрастања. Нисам разочаран, јер нисам много ни очекивао.

У последње време Жика се врло често бави темом „колико нам је времена остало“, а ево и зашто:

- Пре нисам размишљао о времену, а сада сам свестан да могу да поживим још пет, десет, двадесет, па и да је тридесет, проћи ће те године. Тај наш пешчани сат ће да истекне. На мом сату је она горња половина овог тренутка мања, а у овој доњој се много тога накупило. Трудим се да ону горњу што боље осмислим, а овом доњом сам задовољан… Бог ми је дао више него што сам могао да замислим док сам био дечак. Једино ми буде жао кад помислим да је небројено сати, дана, месеци отишло на безвезне приче. Да сам их боље искористио, вероватно бих још више постигао.

BloombergAdria.com

Откад је имао мождани удар, престао је да прави велике планове, али сви који га знају рећи ће вам да и даље ради с огромним ентузијазмом.

- Знам да физички више нисам у пуној кондицији, нити сам Жика од тридесет или четрдесет година. С друге стране, осећам надмоћ у психичком смислу, јер се нагомилало искуство. Ментално сам много спремнији и виспренији него што сам био. То је тај нови баланс.

(Сторy.рс)