АМЕРИЧКИ МАРИНЦИ У ПРИПРАВНОСТИ: Мете на иранској обали

Председник Доналд Трамп врши притисак на своје сараднике и савезнике да пронађу начине за поновно отварање Ормуског мореуза док цене гаса расту. Његова најбоља опција могао би да буде Корпус маринских снага САД. Пентагон је распоредио 31. маринску експедицијску јединицу, од око 2.200 маринаца, на Блиски исток, известио је Вол Стрит Џурнал. САД би могле да искористе ту јединицу за заузимање једног или више острва уз јужну обалу Ирана како би стекле преговарачку предност или успоставиле базу за супротстављање иранским нападима на трговачки саобраћај, према бившим и садашњим америчким званичницима. Јединица, укрцана на амфибијски јуришни брод УСС Триполи, требало би да стигне на Блиски исток из Јапана за нешто више од недељу дана.

Маринска експедицијска јединица је самодовољна трупа која делује са бродова, користећи их као мобилну базу. Састоји се од четири елемента: копнене борбене трупе маринске пешадије опремљене оклопним возилима и атриљеријом; ваздушне компоненте с летелицама МВ-22 Оспреј, хеликоптерима и борбеним авионима попут Ф-35Б Лајтнинг II; заповедног тима који координише кретање јединице; те логистичког батаљона који осигурава снабдевање, подршку и одржавање опреме. Специјализована је за извођење напада са мора и из ваздуха.

Иран је практично затворио Ормуски мореуз, уски морски пролаз кроз који пролази око 20 посто светске нафте, нападима на трговачки саобраћај. Тај потез узроковао је поремећаје у глобалној привреди, подигао цене горива у САД и другде и створио војни и политички проблем за Трампа.

BloombergAdria.com

Америчке снаге покушавају поновно да отворе мореуз гађајући способност Техерана да угрози то уско грло: лансирне положаје, производне капацитете и складишта пројектила, дронова и морских мина. У уторак је америчка војска бацила пенетрирајуће бомбе на утврђене иранске положаје дуж обале који се користе за смештај противбродских крстарећих пројектила, према УС Централ Коменд, које је одговорно за америчке снаге на Блиском истоку.

Упркос готово три недеље напада америчких и израелских снага, Иран и даље циља америчке снаге и савезнике на Блиском истоку.

„САД је извео хиљаде и хиљаде мисија, а ипак још нисмо сигурни да су све ове способности уништене,” изјавила је Кејтлин Талмаџ, спољна виша сарадница у Брукингс Инститјушн и професорка на Масачусетс Инститјут оф Технолоџи. „То поставља питање хоће ли оне икада бити уништене.”

BloombergAdria.com

Према бившим и садашњим америчким званичницима, додатак Маринске експедицијске јединице даје Трампу додатне опције за притискање Техерана.

Иран контролише низ малих острва уз своју јужну обалу, које режим користи за смештај нафтне инфраструктуре, базирање пројектила и скривање бродова у пећинама. Економски најзначајније од њих је острво Харг, смештено на северном крају Залива, отприлике 300 миља од мореуза, који служи као главно иранско чвориште за извоз нафте. Трамп је у понедељак запретио нападом на нафтоводе острва, након што је прошлонедељни амерички војни напад уништио кључне војне објекте тамо.

Уместо уништавања нафтне инфраструктуре на Харгу, маринци би могли да заузму острво како би САД могле да искористе положај као полугу за поновно отварање мореуза, према стручњацима и бившим званичницима. На острву Харг пролази 90 посто њихове нафте. Дакле, имате заправо две опције,” рекао је пензионисани генерал Френк Мекензи, бивши командант америчке Централне команде. „Можете уништити нафтну инфраструктуру, што би нанело неповратну штету иранској привреди и глобалној привреди, или је можете заузети и искористити као преговарачку полугу, што притом не деградира трајно светску економију.

Маринци би такође могли да буду распоређени за заузимање било којег од других острва унутар мореуза. Одатле би америчке снаге биле стратешки позициониране за пресретање иранских брзих бродова и обарање пројектила који прете саобраћају кроз мореуз, рекао је пензионисани вицеадмирал Џон Милер.