ОТАЦ ДИМИТРИЈЕ: Ако урадите ово после причешћа, узалуд све!

У православној вери причешће представља једно од најсветијих и најдубљих тајинстава Цркве. То је тренутак у којем верник прима тело и крв Господа Исуса Христа, сједињујући се с њим не само симболично већ истински и духовно.

Овај чин није само обред већ живи сусрет човека и Бога, потврда вере, покајања и жеље за преображајем.

Причешће је срж литургијског живота. Без њега, духовни живот верника остаје непотпун јер управо кроз ову свету тајну човек задобија благодат, снагу за борбу са грехом и утеху у свакодневном животу.

BloombergAdria.com

Причешће је дар Божије љубави, али и одговорност јер се прима с вером, страхом Божијим и припремљеним срцем.

Ипак, упркос његовој неизмерној важности, у православљу се наглашава да о причешћу не треба говорити олако нити га износити као тему за хвалисање или спољашње показивање.

То је лични и тајанствени сусрет са Богом, који захтева тишину, смирење и унутрашњу сабраност.

О томе сведочи и поучно објашњење протојереја Димитрија Смирнова:

- Дешава се и овако: човек се припремио, вредно се трудио, препутовао дуг пут, покисао на киши, побожно стајао на служби, исповедио се до краја, ништа није скривао. Дубоко се покајао за све и није се оправдавао: "Прими ме, Господе, и опрости ми. Трудићу се да не радим оно што сам радио јуче и прекјуче следећи пут" - почео је отац Димитрије.

Каже, човек се причестио, примио благодат и изашао из цркве просветљен, а онда је пао, и то олако:

- Али је срео некога, почео да разговара и почео да се понаша као да чини добро дело, позивајући га у цркву, говорећи му да је овде дивно, духовно, да дивно реч Божја тече овде. Прошло је десет минута и схватио је да му је душа празна... Оно што је понео из цркве је нестало, ишчезло.

Све што је човек видео, осетио и што је ушло у његову душу, каже, као кроз димњак, излетело је у небо - и поново се његова душа осећа хладно и празно...

- Јер ова права осећања треба увек да остану тајна - упозорио је отац Димитрије и додао:

- И оно што примамо од Бога, наша унутрашња веза с њим, наши разговори с њим и дарови које он даје, треба да буду скривени у нашим срцима. Не треба да се деле ни са ким другим..., преноси Religija.rs.